Poslodavac snosi odgovornost za neiskorišćeni godišnji odmor zaposlenog i u tom smislu ima obavezu naknade štete zaposlenom, ako je zaposlenom prestao radni odnos od strane poslodavca iz razloga sadržanih u članu 179. tačka 9) Zakona o radu, a da mu pre prestanka radnog odnosa nije omogućio pravo na korišćenje godišnjeg odmora

"Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", broj 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon) u članu 68. utvrđuje način i uslove sticanja prava na korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih u punom trajanju.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u punom trajanju posle šest meseci neprekidnog rada, a pod neprekidnim radom se smatra kontinuirani rad sa prekidima do 30 dana ili bez prekida, vreme provedeno van rada zbog privremene sprečenosti za rad, porodiljsko odsustvo, odsustvo zbog nege i posebne nege deteta i plaćeno odsustvo.

Prema tome, zaposleni za čijim je radom prestala potreba, a koji su ispunili napred navedeni uslov, stekli su pravo na godišnji odmor u punom trajanju za kalendarsku godinu u kojoj im je prestao radni odnos, jer su oni zaposleni sve do momenta dok im radni odnos ne prestane u skladu sa zakonom, pa im po osnovu toga, što su u radnom odnosu, pripadaju sva prava po osnovu rada zakonom utvrđena, pa i pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Odluku o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac, u skladu sa planom korišćenja godišnjih odmora, a uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Prema tome, poslodavac bi morao da planom korišćenja godišnjeg odmora uzme u obzir zahteve zaposlenog u tom smislu i da istim planom obezbedi da svi zaposleni iskoriste svoje zakonsko pravo na odmor. Zakonom nije utvrđena obaveza poslodavca za donošenjem plana korišćenja godišnjeg odmora, pa ukoliko ne postoji plan, raspored korišćenja godišnjeg odmora poslodavac će utvrditi rešenjima o korišćenju godišnjeg odmora za svakog zaposlenog. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, smatra se da mu je to pravo uskratio. Poslodavac koji zaposlenom uskrati pravo na korišćenje godišnjeg odmora dužan je da mu naknadi štetu - član 76. Zakona.

Ukoliko zaposlenima koji su podneli zahtev za korišćenje godišnjeg odmora nije omogućeno da ga koriste, smatramo da ima krivice poslodavca.

Ukoliko su zaposleni bili u mogućnosti da koriste godišnji odmor, a to nisu učinili, njihova je krivica, pa samim tim nema krivice poslodavca.

Prema tome, poslodavac snosi odgovornost za neiskorišćeni godišnji odmor zaposlenog i u tom smislu ima obavezu naknade štete zaposlenom, ako je zaposlenom prestao radni odnos od strane poslodavca iz razloga sadržanih u članu 179. tačka 9) Zakona, a da mu pre prestanka radnog odnosa nije omogućio pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca. Shodno tome, zaposlenom pored zarade za vreme za koje je radio a nije koristio godišnji odmor, pripada i naknada zarade za godišnji odmor i regres, ukoliko je to pravo utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu."

(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-1125/2005-02 od 8.12.2005. godine)