|
INSTRUKCIJA OPŠTINSKIM - GRADSKIM UPRAVAMA O SPROVOĐENJU ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom čl. 9 do 26 |
Instrukcija opštinskim - gradskim upravama o sprovođenju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
"Ovom instrukcijom usmerava se organizacija poslova i način rada opštinskih, odnosno gradskih organa uprave koji vrše poverene poslove u sprovođenju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005 - dalje: Zakon), Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 29/2002, 80/2004, 123/2004 i 17/2006 - dalje: Pravilnik), Pravilnika o načinu i postupku prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ("Sl. glasnik RS", br. 30/2002 - dalje: Pravilnik o isplati naknade zarade).
Osnovni tekst Zakona u primeni je od 1.6.2002. godine, a tekst Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005) od 1.1.2006. godine.
Izmene i dopune osnovnog teksta Zakona uslovile su i izmene i dopune podzakonskih akata (Pravilnika) i izradu Instrukcije kojom će se bliže odnosno detaljno urediti pojedina pitanja vezana za ostvarivanje prava propisanih Zakonom.
Zakonom su predviđena sledeća prava:
1. naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2. roditeljski dodatak;
3. dečiji dodatak;
4. naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
5. naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju.
Zakonom je predviđeno i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica, s tim što je ovo pravo u nadležnosti opštine, odnosno grada.
I OPŠTA PRAVILA ZA OSTVARIVANJE PRAVA
1. Sva prava utvrđena Zakonom i Pravilnikom mogu se ostvariti samo na osnovu podnetog zahteva, čiji se obrasci (ogledni primerci) kao sastavni deo instrukcije nalaze u prilogu i to:
1.1. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada podnosilac zahteva pravo koristi u kontinuitetu;
1.2. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva;
1.3. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta;
1.4. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta;
1.5. zahtev majke deteta za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak - obrazac RD 1 - 06;
1.6. zahtev oca deteta za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak - obrazac RD 2 - 06;
1.7. zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak - obrazac DD 1 - 06, DD 1a - 06 i DD 1b - 06;
1.8. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece bez roditeljskog staranja - obrazac DBS i
1.9. zahtev za ostvarivanje prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece ometene u razvoju - obrazac DOR.
Obrasce zahteva za roditeljski i dečiji dodatak obezbeđuje i distribuira Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike - dalje: Ministarstvo opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.
2. Na osnovu podnetog zahteva nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje (pozitivno ili negativno) čiji se obrasci (ogledni primerci) kao sastavni deo instrukcije nalaze u prilogu i to:
2.1. rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta kada podnosilac zahteva pravo koristi u kontinuitetu;
2.2. rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva;
2.3. rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta;
2.4. rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deta;
2.5. rešenje o pravu na roditeljski dodatak za majku deteta - obrazac RD 3 - 06 (pozitivno) i RD 5 - 06 (negativno);
2.6. rešenje o pravu na roditeljski dodatak za oca deteta - obrazac RD 4 - 06 (pozitivno) i RD 6 - 06 (negativno);
2.7. rešenje o pravu na dečiji dodatak - obrazac DD 3 - 06 (pozitivno) i DD 5 - 06 (negativno);
2.8. rešenje o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i
2.9. rešenje o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za dete ometeno u razvoju.
Obrasce pozitivnih i negativnih rešenja za roditeljski i dečiji dodatak obezbeđuje i distribuira Ministarstvo opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.
3. Opštinska, odnosno gradska uprava dužna je da obezbedi da svaki podnosilac zahteva o podnetom zahtevu dobije urednu potvrdu u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 33/97 i 31/2001).
4. Rešenje doneto po zahtevu mora biti dostavljeno stranci u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, što znači da uz rešenje mora da se obezbedi dostavnica o prijemu istog.
5. Opštinska, odnosno gradska uprava dužna je da na vidnom mestu istakne spisak finansijskih organizacija preko kojih se vrši isplata prava na roditeljski i dečiji dodatak.
6. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom pravo na isplatu prava koja su predviđena Zakonom pripada samo podnosiocu zahteva koji neposredno brine o detetu.
7. Nadležni organi starateljstva, obavešteni su od strane ovog ministarstva o obavezi izdavanja odgovarajućih uverenja vezanih za ostvarivanje prava predviđenih Zakonom.
II NAKNADA ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA
1. Organi opštinske, odnosno gradske uprave dužni su da donose rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za sve korisnike ovih prava, a korisnici su dužni da podnesu zahtev.
2. Organi opštinske, odnosno gradske uprave dužni su da na adekvatan način obaveste korisnike o obavezi podnošenja zahteva za ostvarivanje navedenih prava.
3. Na sve podnete zahteve za ostvarivanje prava gde je porodiljsko odsustvo otpočeto zaključno sa 31.12.2005. godine primenjuju se odredbe Zakona.
Na sve podnete zahteve za ostvarivanje prava gde je porodiljsko odsustvo otpočeto 1.1.2006. godine i kasnije primenjuju se odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
4. Lica koja samostalno obavljaju delatnost mogu ostvariti pravo na naknadu zarade, ako su obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Fonda PIO samostalnih delatnosti, što dokazuju potvrdom nadležnog organa.
Lica koja samostalno obavljaju delatnost, u smislu Zakona i Pravilnika, su:
1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave;
2) lica koja su osnivači privrednih društava, u skladu sa zakonom, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave:
3) sveštenici i verski službenici.
5. Naknada zarade za lice iz člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, u smislu Zakona i Pravilnika, utvrđuje se u visini osnovne zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad).
6. Pod osnovnom zaradom podrazumeva se ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad.
7. Ako je rast zarade zaposlenog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva veći od rasta prosečne zarade kod poslodavca u tom periodu, zaposlenom se naknada zarade usklađuje sa rastom prosečne zarade kod poslodavca.
Prosečna mesečna zarada kod poslodavca utvrđuje se tako što se ukupna osnovna ugovorena zarada uvećana za minuli rad stavlja u odnos sa efektivnim časovima rada. Tako dobijena prosečna vrednost sata po radniku množi se sa punim fondom sati za konkretni mesec.
Primer izračunavanja prosečne osnovne zarade kod poslodavca:
Poslodavac ima tri zaposlena radnika, a pun fond sati za konkretni mesec je 168
|
Broj radnika |
zarada |
Efektivni časovi rada |
|
1. M.M. |
35.000 |
160 |
|
2. P.P. |
25.000 |
168 |
|
3. S.S |
15.000 |
166 |
|
Ukupno |
75.000 |
494 |
75.000 : 494 = 151.82 prosečna vrednost sata po radniku
151,82 x 168 (fond sati za konkretni mesec) = 25.506 dinara
25.506 dinara je prosečna zarada kod poslodavca za taj mesec.
Primer usklađivanja naknade zarade:
Zaposlena je ostvarila pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta od 1.3.2006. godine. Osnovna zarada zaposlene uvećana za minuli rad u februaru 2006. godine (mesec dana pre otpočinjanja odsustva) iznosila je 45.000 dinara
|
mesec |
Osnovna zarada sa minulim radom |
Indeks rasta osnovne zarade |
Prosečna osnovna zarada kod poslodavca |
Indeks rasta osnovne zarade kod poslodavca |
|
11/05 |
25.000 |
- |
26.000 |
- |
|
12/05 |
26.000 |
104,00 |
27.000 |
103,84 |
|
1/06 |
28.000 |
107,69 |
28.000 |
103,70 |
|
2/06 |
45.000 |
160,71 |
35.000 |
125,00 |
Bazni mesec je mesec koji prethodi periodu (prethodna tri meseca) u kome se računa rast prosečne zarade kod poslodavca, u konkretnom slučaju to je 11/05.
Poređenjem rasta zarade zaposlene sa rastom zarade kod poslodavca u periodu 11/05 - 2/06 dobija se sledeće:
- indeks rasta zarade zaposlene je 1,8
(45.000 : 25.000 = 1,8)
- indeks rasta prosečne zarade kod poslodavca je 1,3461
(35.000 : 26.000=1,3461)
U konkretnom slučaju porodilja neće dobiti naknadu zarade u visini zarade iz prethodnog meseca februara, od 45.000 dinara, već iznos od 33.652 dinara (25.000 x 1,3461 = 33.652 dinara) što predstavlja iznos zarade za 11/05, kao bazni mesec, usklađen sa indeksom rasta prosečne zarade kod poslodavca.
Na ovaj način onemogućeno je utvrđivanje naknade zarade zaposlene porodilje u iznosu većem od rasta prosečne zarade kod poslodavca u prethodnom tromesečju.
8. Potvrdu o visini osnovne i uvećane zarade zaposlenog, obračun zarade, odnosno naknade zarade, za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo, kao i potvrdu o kretanju prosečne zarade kod poslodavca za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome otpočinje odsustvo poslodavac dostavlja na početku ostvarivanja prava na naknadu zarade porodilje.
U slučaju promene u visini naknade zarade, nadležna služba dečije zaštite je dužna da od poslodavca zatraži navedene potvrde i po potrebi i druge dokaze.
9. I u slučajevima kada je zaposlena u radnom odnosu manje od tri meseca neposredno i neprekidno pre otpočinjanja porodiljskog odsustva naknada zarade utvrđuje se u visini ugovorene osnovne zarade.
Tako utvrđena naknada zarade usklađuje se sa rastom prosečne zarade kod poslodavca u skladu sa članom 11. stav 3. Zakona.
U slučajevima da je zaposlena otpočela porodiljsko odsustvo u mesecu u kome je zasnovala radni odnos naknada zarade utvrđuje se u visini ugovorene osnovne zarade i usklađuje se sa rastom prosečne zarade kod poslodavca.
10. U slučajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odsustva ostvarivala naknadu zarade (održavanje trudnoće, bolovanje, godišnji odmor, plaćeno odsustvo...) osnovna zarada utvrđuje se u visini ugovorene osnovne zarade u mesecu koji prethodi mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a ne u visini isplaćene naknade zarade i usklađuje se na način opisan u tački 7. ove instrukcije.
11. U osnov za utvrđivanje visine naknade zarade ne ulaze: uvećana zarada (osim zarade po osnovu minulog rada), radni učinak, druga primanja (otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarna nagrada, pomoć u slučaju smrti člana uže porodice korisnika naknade); druga primanja ukoliko su utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu (topli obrok, regres za godišnji odmor, terenski dodatak); naknade zarade po drugim osnovama, naknada troškova u skladu sa propisima o radu (naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu) i sva druga lična primanja koja isplaćuje poslodavac.
12. Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a koji nemaju druge zaposlene, vrši opštinska, odnosno gradska uprava.
Prilikom isplate naknade zarade opštinska, odnosno gradska uprava obavezna je da obračuna, obustavi i uplati porez po odbitku na propisane uplatne račune i podnese nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu na zarade i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na sledećim obrascima: obrazac PP OPJ (na kome naznačava da se radi o obračunu naknade zarade), specifikacija uz poresku prijavu PP OPJ i obrazac PP OD-1.
Opštinska, odnosno gradska uprava obavezna je da za isplate naknada od 1.1.2006. godine obračuna i uplati porez i doprinose na propisane uplatne račune, a da poresku prijavu koju podnosi Poreskoj upravi na overu unese svoj poreski identifikacioni broj.
Odredbama člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon) propisano je da isplatilac, tj. opštinska, odnosno gradska uprava podnosi i pojedinačnu poresku prijavu označenu svojim PIB-om (drugi deo obrasca PPP) nadležnoj Poreskoj upravi - organizacionoj jedinici gde se nalazi sedište isplatioca najkasnije 31. januara za prethodnu godinu.
Isplatilac je dužan da popuni obrasce prijava podataka za matičnu evidenciju o osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ukoliko se radi o jednom licu obrazac M-4/SP, a za više lica obrazac M-4K/SP i dostavi Fondu samostalnih delatnosti u utvrđenom roku.
13. O pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta u prvom stepenu rešava opštinska, odnosno gradska uprava u kojoj je sedište poslodavca zaposlenog.
Izuzetno, kada se radi o poslodavcima koji imaju filijale na teritoriji Republike Srbije sa posebnim tekućim računima sa kojih se vrši isplata zarada zaposlenim kao i uplata poreza i doprinosa, obračun i naknadu zarade zaposlenoj treba da vrši opštinska - gradska uprava u kojoj se nalazi najbliža filijala.
14. Isplatioci naknada zarada dužni su da obračunavaju i uplaćuju poreze i doprinose u skladu sa zakonskim propisima i ovom instrukcijom.
Primer obračuna poreza i doprinosa na naknade zarada daje se u prilogu i sastavni je deo ove instrukcije.
15. Opštinska, odnosno gradska uprava kontroliše da li je naknada zarade obračunata u skladu sa Zakonom, drugim propisima i Pravilnikom, kao i da ne prelazi pet prosečnih mesečnih zarada u Republici, koja važi u momentu isplate zarade.
1. Roditeljski dodatak može se ostvariti za drugo, treće i četvrto dete, a od 1.1.2006. godine i za prvo dete po redosledu rođenja.
2. U postupku priznavanja prava na roditeljski dodatak redosled rođenja utvrđuje se uvek u odnosu na majku i prema datumu i času rođenja dece upisanih u matičnu knjigu rođenih.
3. U momentu podnošenja zahteva na redosled rođenja nemaju uticaja deca koja su mrtvorođena.
Činjenica da je dete mrtvorođeno evidentira se na izvodu iz matične knjige rođenih.
4. Zahtev za roditeljski dodatak ne može se podneti za dete koje nije živo u momentu podnošenja zahteva.
5. Ukoliko po podnošenju zahteva za roditeljski dodatak, dete na koje se zahtev odnosi umre, roditeljski dodatak će se isplatiti podnosiocu zahteva u skladu sa Zakonom.
6. Izuzetno, ako majka koja ima troje dece u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, isplata roditeljskog dodatka izvršiće se za svako rođeno dete u tom porođaju u iznosu utvrđenom za četvrto dete na osnovu posebnog rešenja Ministarstva. Opštinska odnosno gradska uprava radi donošenja rešenja dostaviće Ministarstvu formirani predmet podnosioca takvog zahteva i nacrt rešenja radi davanja mišljenja po pravu nadzora. Po dobijanju pozitivnog mišljenja opštinska, odnosno gradska uprava rešiće o pravu i rešenje će dostaviti stranci i Odeljenju za informatiku Ministarstva.
7. Polazeći od prirode instituta roditeljskog dodatka usvojitelj deteta ne može za to dete ostvariti pravo na roditeljski dodatak.
8. Izuzetno usvojena deca računaju se u redosled rođenja majke - usvojitelja ukoliko ona kasnije rodi dete.
9. Roditeljski dodatak ne može se ostvariti za dete koje sa porodicom živi u inostranstvu.
Pored lične izjave koja je sastavni deo zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosilac zahteva dužan je da na zahtev opštinske - gradske uprave priloži i druge dokaze (fotokopije pasoša, školske potvrde ...).
10. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete rođeno zaključno sa 31.12.2005. godine može se podneti najkasnije do godine dana života deteta.
11. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće ili četvrto dete rođeno 1.1.2006. godine i kasnije može se podneti najkasnije do tri meseca života deteta.
12. Pripadajući iznos roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete rođeno zaključno sa 31.12.2005. godine isplaćuje se u iznosu koji važi na dan isplate.
13. Pripadajući iznos roditeljskog dodatka za prvo dete, rođeno 1.1.2006. godine i kasnije, isplaćuje se jednokratno u iznosu koji važi na dan rođenja deteta.
14. Pripadajući iznos roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, rođeno 1.1.2006. godine i kasnije, isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, u iznosu utvrđenom na dan rođenja deteta.
15. Iznosi roditeljskog dodatka utvrđuju se dva puta godišnje, u aprilu i oktobru i jednom utvrđen iznos roditeljskog dodatka, na dan rođenja deteta, više se ne usklađuje u toku trajanja isplate u naredna 24 meseca.
16. Opštinska odnosno gradska uprava obaveštava podnosioca zahteva da je radi isplate roditeljskog dodatka neophodno da u zahtevu upiše broj svog tekućeg računa ili štedne knjižice otvorenih kod jedne od sledećih finansijskih organizacija: Poštanske štedionice, Nacionalne štedionice, Novosadske banke, Delta banke i Komercijalne banke, i da uz zahtev priloži fotokopiju kartice (obe strane), odnosno prve strane štedne knjižice.
Ukoliko podnosilac zahteva nema tekući račun ili štednu knjižicu dužan je da otvori tekući račun ili štednu knjižicu kod jedne od navedenih finansijskih organizacija.
17. Rešenje o pravu na roditeljski dodatak opštinska, odnosno gradska uprava dostavlja Ministarstvu - Odeljenju za informatiku, Beograd, Nemanjina 22-26, najkasnije 8 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.
18. Opštinska odnosno gradska uprava dužna je da Ministarstvu - Odeljenju za informatiku dostavi i zahteve za roditeljski dodatak kao i negativna rešenja.
19. Odeljenje za informatiku Ministarstva vodi evidenciju o isplatama roditeljskog dodatka za svakog korisnika i obezbeđuje druge podatke potrebne za praćenje i planiranje sredstava za realizaciju ovog prava.
20. Odeljenje za informatiku Ministarstva priprema naloge za mesečnu isplatu roditeljskog dodatka koje dostavlja svojoj finansijskoj službi, Poštanskoj štedionici kao i drugim finansijskim organizacijama najkasnije do desetog u tekućem mesecu za prethodni mesec.
21. Nalozi za isplatu roditeljskog dodatka pripremaju se na osnovu rešenja Ministarstva o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka koji važe na dan isplate za decu rođenu zaključno sa 31.12.2005. godine, odnosno na dan rođenja za decu rođenu 1.1.2006. godine i kasnije.
22. Ako u toku isplate prava na roditeljski dodatak dođe do nemogućnosti dalje isplate prava zbog smrti korisnika obustaviće se isplata prve naredne rate.
Neisplaćeni deo dospelih rata roditeljskog dodatka isplatiće se naslednicima po okončanju ostavinskog postupka.
1. Pravo na dečiji dodatak ostvareno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom priznaje se u trajanju od godinu dana od dana podnetog zahteva.
2. Na osnovu podnetog zahteva opštinski, odnosno gradski organ uprave formira predmet podnosioca zahteva, što znači da svaki podnosilac zahteva prilikom prvog podnošenja zahteva dostavlja svu potrebnu dokumentaciju.
3. Ukoliko je podnosilac zahteva bio korisnik dečijeg dodatka iz ranijeg dosijea mogu se koristiti izvodi iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, pravnosnažne presude o razvodu braka, rešenje o kategorizaciji dece ometene u razvoju.
4. Radi utvrđivanja materijalne istine mogu se upotrebiti i drugi dokazi sadržani u ranijem dosijeu korisnika a po oceni organa koji vodi postupak.
5. Prilikom podnošenja zahteva podnosilac u zahtevu zaokružuje prihode koje ostvaruje i te prihode dokazuje odgovarajućom potvrdom.
6. Prihodi porodice, odnosno domaćinstva koji su od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak iskazuju se umanjeni za poreze i doprinose koji se na njih obračunavaju i plaćaju.
7. Materijalni položaj porodice ceni se i na osnovu prihoda i primanja porodice, koji se utvrđuju u mesečnim iznosima u visini proseka ostvarenog u tri meseca, koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev i to:
1) Prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana
(1) zarade:
- zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu uključujući i minimalnu zaradu;
- uvećana zarada za: prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noćni rad, rad u smenama i drugi vidovi uvećane zarade;
- naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe, po pozivu državnog organa, bolovanja i drugi vidovi naknade zarade i druga primanja, osim naknada i primanja navedenih u članu 23. Pravilnika i
- primanja koja se ostvaruju po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ili ugovora o radu van prostorija poslodavca i druga primanja koja podležu oporezivanju.
(2) od poljoprivrede i šumarstva u visini katastarskog prihoda, koji ostvaruje, plodouživalac ili neposredni korisnik;
(3) od samostalne delatnosti:
- obavljanje privrednih delatnosti;
- pružanje profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihodi od drugih delatnosti bez obzira da li su ili nisu registrovani kod nadležnog organa (vađenje peska, šljunka i kamena, proizvodnja kreča, ćumura, cveća, šivenje, prodaja i preprodaja robe i proizvoda, povremene usluge trećim licima i slično);
(4) od autorskih prava;
- pisanih dela, dramskih, muzičkih i drugih dela i
- prava industrijske svojine (patenti, žigovi, modeli uzoraka, tehnička unapređenja);
(5) od kapitala (kamata i drugi prihodi po osnovu zajma, štednih i drugih depozita, dividende i prihodi iz dobiti);
(6) od nepokretnosti (izdavanja u zakup ili podzakup nepokretnosti, zemljišta, stanova, stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, garaža i dr.);
(7) od kapitalnih dobitaka (razlika između tržišne i nabavne cene na osnovu kupoprodajnog ugovora) i
(8) ostali prihodi (od izdavanja u zakup opreme, transportnih i drugih pokretnih stvari, od igara na sreću, od osiguranja lica, po osnovu ugovora o delu, po osnovu volonterskog rada, po osnovu rada u učeničkim ili studentskim zadrugama, primanja članova upravnog i nadzornog odbora, naknada poslanicima i odbornicima, naknade za obavljanje poslova odbrane i civilne zaštite i druga primanja u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana - "Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004).
2) Prihodi ostvareni od:
(1) penzije i invalidnina;
(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;
(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;
(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, ostvarene u godini pre podnošenja zahteva;
(5) naknada po osnovu socijalnih programa;
(6) naknada za vreme nezaposlenosti;
(7) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva;
(8) neregistrovane delatnosti.
8. U prihode ostvarene od srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja ulaze prihodi primljeni po ovom osnovu (alimentacija).
Analogno tome, iznosi dati na ime zakonske obaveze izdržavanja (alimentacije) izuzimaju se iz ostvarenih prihoda.
9. Prihodi po osnovu otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, i naknada po osnovu socijalnih programa, ostvareni u godini pre podnošenja zahteva, svode se na mesečni prihod tako što se ukupan prihod deli na 12 meseci.
10. Kada se prihodi utvrđuju u paušalnom iznosu, a nije poznata osnovica za obračunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednja tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva, kao prihod se uzima poslednja poznata osnovica u trostrukom iznosu.
11. Pod posedovanjem, u smislu Zakona i Pravilnika, podrazumeva se državina nepokretnosti podnosioca zahteva i članova njegove porodice po osnovu prava; svojine, plodouživanja, upotrebe i prava stanovanja, vremenskog korišćenja (tajm šering), zakupa i sl.
12. Prilikom utvrđivanja veličine stambenog prostora ceni se njegova korisna površina.
13. Kada hranitelj ili staratelj deteta podnese zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za sopstvenu decu u članove domaćinstva ubrajaju se i deca koja su na porodičnom smeštaju odnosno pod starateljstvom.
14. Kada hranitelj ili staratelj deteta podnese zahtev za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za decu na porodičnom smeštaju odnosno pod starateljstvom u članove domaćinstva ubrajaju se i njegova sopstvena deca i to ona koja žive sa njim u zajedničkom domaćinstvu.
15. Za dete na porodičnom smeštaju, odnosno pod starateljstvom popunjava se poseban deo zahteva za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
16. Hranitelj ili staratelj može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvoro dece u domaćinstvu. Hranitelj ili staratelj može odlučiti za koje četvoro dece će podneti zahtev za dečiji dodatak.
17. U skladu sa Zakonom dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja za prvo, drugo, treće i četvoro dete po redu rođenja u porodici.
Izuzetno, ako se u porodici koja ima troje dece, u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, isplata dečijeg dodatka izvršiće se za svako dete rođeno u tom porođaju na osnovu posebnog rešenja Ministarstva. Opštinska, odnosno gradska uprava radi donošenja rešenja dostaviće Ministarstvu formiran predmet podnosioca takvog zahteva i nacrt rešenja radi davanja mišljenja po pravu nadzora.
Po dobijanju pozitivnog mišljenja opštinska, odnosno gradska uprava rešiće o pravu i rešenje će dostaviti stranci i Odeljenju za informatiku Ministarstva.
18. Shodno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003 - ispr., 58/2004, 62/2004 - ispr. i 101/2005 - dr. zakon) i Zakonu o srednjoj školi ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona i 101/2005 - dr. zakon) srednje verske škole ne nalaze se u mreži ustanova srednjeg obrazovanja - Odluka o mreži srednjih škola u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 7/93, 37/93, 31/94, 4/95, 19/95, 42/95, 22/96, 24/97, 20/98, 44/99, 18/2000, 29/2001, 22/2002, 36/2002, 40/2003, 53/2004, 54/2005 i 5/2006) čije je osnivač Republika Srbija odnosno AP Vojvodina pa se za decu koja ih pohađaju ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak.
19. Početkom nove školske godine opštinska - gradska uprava dužna je da korisnike prava na dečiji dodatak preko sredstava javnog informisanja u svojoj sredini podseti na obavezu blagovremenog dostavljanja potvrda o redovnom školovanju za decu školskog uzrasta.
20. Opštinska - gradska uprava koja koristi program Ministarstva, evidentira dostavljene školske potvrde korisnika prava na dečiji dodatak školskog uzrasta na spisku koji dobija od Odeljenja za informatiku i koji služi kao interna evidencija o ažurnosti dostavljenih školskih potvrda i koji se ne vraća navedenom odeljenju.
21. Ukoliko je korisnik ostvarivao pravo na dečiji dodatak za više dece, a neko od njih više ne ispunjava uslove za priznavanje prava jer se ne školuje u skladu sa zakonom, potrebno je doneti negativno rešenje za dete koje ne ispunjava zakonske uslove odnosno pozitivno rešenje za ostalu decu od dana nastale promene do isteka roka prethodnog rešenja.
Pravnosnažno pozitivno rešenje o pravu na dečiji dodatak potrebno je dostaviti Odeljenju za informatiku Ministarstva, ali ne i negativno rešenje.
Pravnosnažno negativno rešenje o pravu na dečiji dodatak, izuzetno, potrebno je dostaviti Odeljenju za informatiku Ministarstva ukoliko svoj deci korisnika prestaje pravo u skladu sa zakonom.
22. Korisnici prava na dečiji dodatak u obavezi su da prijave promenu koja je od uticaja na ostvarivanje prava (prestanak školovanja u skladu sa zakonom jedna je od njih) u roku od 15 dana od dana nastale promene odnosno da dostave školske potvrde do 31. oktobra tekuće godine.
Ukoliko to ne učine u propisanom roku treba doneti negativno rešenje od 1. septembra tekuće godine i sprovesti regresni postupak.
Po sprovođenju regresnog postupka korisnik dečijeg dodatka dužan je da vrati pripadajući iznos dečijeg dodatka koji je nezakonito primio.
23. Opštinska, odnosno gradska uprava Dužna je da vodi računa da primenom šifrarnika Š-3 pravilno utvrdi status deteta. U zavisnosti od utvrđenog statusa korisniku će se u skladu sa propisima vršiti uvećanje ili umanjenje redovnog iznosa dečijeg dodatka.
24. Opštinska, odnosno gradska uprava obaveštava podnosioca zahteva da je neophodno da radi isplate dečijeg dodatka upiše broj svog tekućeg računa otvorenog kod jedne od odgovarajućih finansijskih organizacija: Poštanske štedionice, Nacionalne štedionice, Komercijalne banke, Novosadske banke i Delta banke i da uz zahtev priloži fotokopiju kartice.
25. Ukoliko podnosilac zahteva ne navede broj svog tekućeg računa isplata ovog prava izvršiće se na njegov račun otvoren po službenoj dužnosti kod Poštanske štedionice. Podnosilac zahteva je dužan da u zahtevu navede poštanski broj pošte gde će podići prvu uplatu dečijeg dodatka i karticu za svoj novootvoreni račun.
26. Opštinska, odnosno gradska uprava, rešenje o ostvarenom pravu na dečiji dodatak odmah, a najkasnije u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, dostavlja Odeljenju za informatiku Ministarstva, Beograd, Nemanjina 22-26.
27. Gradska uprava Beograda podatke iz prvostepenog rešenja o utvrđenom pravu na dečiji dodatak za korisnike Beograda, unosi u bazu podataka korisnika dečijeg dodatka.
28. Za svaku isplatu dečijeg dodatka Gradska uprava Beograda dostavlja Odeljenju za informatiku Ministarstva, obrađene podatke u elektronskom obliku (traka, disketa i sl.) sa podacima za isplatu za sve korisnike koji imaju utvrđeno pravo.
29. Podatke o visini ukupno potrebnih sredstava za isplatu dečijeg dodatka, broju korisnika i dece, Gradska uprava Beograda dostavlja finansijskoj službi Ministarstva.
30. Odeljenje za informatiku Ministarstva priprema naloge za isplatu dečijeg dodatka, uključujući i korisnike Gradske uprave Beograda koje na zahtev finansijske službe Ministarstva dostavlja Poštanskoj štedionici i drugim finansijskim organizacijama najkasnije u roku od tri radna dana pre dana isplate.
31. Nalozi za isplatu dečijeg dodatka pripremaju se na osnovu rešenja Ministra o nominalnim iznosima dečijeg dodatka, koji važe za mesec za koji se vrši isplata.
32. Odeljenje za informatiku Ministarstva vodi evidenciju o isplatama dečijeg dodatka za svakog korisnika i ukupnu evidenciju po mesecima, opštinama, odnosno gradovima i okruzima i obezbeđuje druge podatke potrebne za praćenje i planiranje sredstava za realizaciju ovog prava.
V NAKNADA TROŠKOVA BORAVKA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA I DECU OMETENU U RAZVOJU
1. Na osnovu podnetog zahteva o pravu na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi donosi se rešenje o priznavanju prava, od dana podnetog zahteva do isteka tekuće radne godine (31.8. tekuće godine).
2. Rešenje o priznavanju prava dostavlja se korisniku i predškolskoj ustanovi.
3. Pravo na naknadu troškova boravka priznaje se u visini učešća korisnika u ceni usluge, koju utvrđuje opština i to za sve oblike rada u predškolskim ustanovama.
4. Nezavisno od materijalnog položaja porodice, odnosno priznatog prava na dečiji dodatak, pravo na naknadu troškova boravka u visini učešća korisnika u ceni usluge, imaju deca bez roditeljskog staranja smeštena u ustanovu socijalne zaštite, kao i deca ometena u razvoju koja borave u predškolskoj ustanovi u posebnim grupama, organizovanim za decu ometenu u razvoju.
VI POSTUPAK EVIDENCIJE I REALIZACIJE ISPLATE PRAVA
1. U postupku i načinu korišćenja sredstava opštinska odnosno gradska uprava:
1.1. dostavlja Ministarstvu mesečne obračune potrebnih sredstava i mesečne izveštaje o utrošenim sredstvima i drugu dokumentaciju utvrđenu Pravilnikom i Pravilnikom o isplati naknade zarade;
1.2. vodi knjigovodstvo u skladu sa zakonom i uputstvima Ministarstva;
1.3. čuva dokumentaciju u skladu sa zakonskim propisima i Pravilnikom;
1.4. dostavlja godišnje izveštaje o utrošenim sredstvima i druge periodične i godišnje izveštaje i podatke na zahtev Ministarstva i
1.5. obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom, drugim propisima, Pravilnikom i uputstvima i zahtevima Ministarstva.
2. Na predlog starešine opštinske, odnosno gradske uprave ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike ovlašćuje dva ili tri radnika opštinske, odnosno gradske uprave za potpisivanje naloga za prenos sredstava sa podračuna Ministarstva otvorenih u opštini, odnosno gradu.
Ovlašćena lica odgovorna su za zakonito i namensko trošenje sredstava doznačenih iz budžeta Republike za isplatu prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
3. Na zahtev finansijske službe Ministarstva vrši se usaglašavanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja sa finansijskom službom opštinske, odnosno gradske uprave.
4. Knjigovodstvena dokumenta, obračuni i izveštaji predviđeni Pravilnikom i Pravilnikom o isplati naknade zarade, moraju biti verodostojni, istiniti i tačni i dostavljeni u originalu, overeni i potpisani.
5. Obračuni i izveštaji o sredstvima kao i druga dokumentacija dostavljena faksom ne mogu se uzimati kao verodostojna isprava za izvršenje plaćanja, odnosno prenos sredstava.
6. Ministarstvo dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj upravi obaveštenje o nominalnim iznosima prava na finansijsku podršku porodici sa decom i nominalnim iznosima cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak."
(Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-345/2006-13 od 17.3.2006. godine)