INSTRUKCIJA O PRIMENI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU Zakon o zdravstvenom osiguranju čl. 17 do 257

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 - ispr. - dalje: Zakon) koji je stupio na snagu 10.12.2005. godine, dato je ovlašćenje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje da donese veliki broj podzakonskih akata kojima će se bliže urediti oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja. Do donošenja tih podzakonskih akata, a radi jedinstvene primene u praksi, ovom instrukcijom ukazuje se na način primene pojedinih odredbi Zakona, odnosno daju se odgovori na pitanja koja su postavljena ovom ministarstvu, od dana stupanja na snagu Zakona.

I. Osiguranici (član 17. Zakona)

1. Na koji način zaposleni kojima miruju prava i obaveze po osnovu rada, stiču svojstvo osiguranika?

Članom 17. stav 1. tačka 8) Zakona, propisano je da su osiguranici - zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu.

U odnosu na raniji važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001, 18/2002, 80/2002 - dr. zakon, 84/2004 - dr. zakon, 45/2005 i 101/2005 - dr. zakon - dalje: ranije važeći Zakon) koji je prestao da važi donošenjem novog Zakona, tačkom 8) stav 1. člana 17. Zakona, sužen je krug osiguranika, s obzirom da je od 10.12.2005. godine obavezno osiguran samo zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, tako da svojstvo osiguranika ne mogu steći i druga lica (osim navedenih) kojima miruju prava i obaveze po osnovu rada.

Ovo praktično znači da od 10.12.2005. godine, drugim zaposlenim licima kojima miruju prava i obaveze po osnovu rada u skladu sa propisima o radu, prestaje svojstvo osiguranika, odnosno prestaje obaveza poslodavca da uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

Lica koja nisu obuhvaćena članom 17. stav 1. tačka 8) Zakona, a kojima miruju prava i obaveze po osnovu rada, imaju pravo da se radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja shodno članu 23. Zakona. Uključivanjem ovih lica u obavezno zdravstveno osiguranje, ista stiču svojstvo osiguranika i lično postaju obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz svojih sredstava.

Na taj način, počev od 10.12.2005. godine, samo za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 8) Zakona poslodavac je u obavezi da obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.

2. Na koji način lica koja imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, i koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Članom 17. stav 1. tačka 14) Zakona propisano je da su osiguranici - lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26. godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju.

Ovo praktično znači da su osiguranici:

- lica koja nisu na školovanju ili su i posle navršenih 26 godina života još uvek na školovanju, a koji su stariji od 26 godina života, ali najviše do 30 godina života, za vreme dok obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge, s obzirom da shodno članu 20. stav 1. Zakona o zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 57/89, "Sl. glasnik RS", br. 67/93, 46/95 i 101/05 - dr. zakon), članovi omladinske zadruge mogu biti đaci, studenti i druga nezaposlena lica koja nisu mlađa od 15 godina života, niti starija od 30 godina života,

_________
Videti dopunu poglavlja I Instrukcije od 23.3.2006. godine

- lica od 18 godina života (s obzirom da do 18 godina života dete osiguranika ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao član porodice osiguranika) do 30 godina života, a koji nisu na školovanju (nisu nastavili sa daljim školovanjem, a obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge.

Potrebno je naglasiti, da se ne smatraju osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona - lica do 26 godina života, a koji su na školovanju, i koji obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge. Ovim licima obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa članom 28. Zakona, uz uplatu doprinosa u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 61/2005).

U vezi sa osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, dajemo odgovore i na druga postavljena pitanja, u vezi sa primenom Zakona i to:

2.1. Od kada se primenjuju odredbe o sticanju svojstva osiguranika ovih lica?

Ova lica - iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, stiču svojstvo osiguranika počev od 10.12.2005. godine.

Do 9.12.2005. godine ova lica ostvarivala su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa članom 15. ranije važećeg Zakona (koji je prestao da važi 9.12.2005. godine).

2.2. Kako obračunati i uplatiti doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica, za poslove koji su obavljeni do 9.12.2005. godine, ali za koje još uvek nije isplaćena naknada ugovorena za rad, odnosno za koje poslove je naknada isplaćena posle 10.12.2005. godine?

Za poslove koji su obavljeni do 9.12.2005. godine, ali za koje još uvek nije isplaćena naknada ugovorena za rad, odnosno koja se isplaćuje posle 10.12.2005. godine - zadruga je dužna da za ova lica iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, koja su obavljala privremene i povremene poslove preko studentske, odnosno omladinske zadruge do 9.12.2005. godine, obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje - za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti u iznosu od 2,00%, shodno čl. 11. i 47. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovakav stav zasniva se na činjenici da ta lica do 9.12.2005. godine nisu imala status osiguranika shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

Počev od 10.12.2005. godine, za lica koja shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona stiču svojstvo osiguranika, zadruga je dužna da za poslove koji se obavljaju posle 10.12.2005. godine, na ugovorenu naknadu obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, u iznosu od 12,3%, uz primenu odredbi o najvišoj i najnižoj osnovici za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje su propisane Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

2.3. Šta se podrazumeva pod prioritetnim osnovom zdravstvenog osiguranja za lica iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona?

Kada se govori o prioritetnom osnovu osiguranja, posmatra se prioritet isključivo u odnosu na sopstveni osnov osiguranja lica iz člana 17. stav 1. tač. 1) do 25) Zakona, odnosno ne smatra se prioritetnim osnovom osiguranja korišćenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u svojstvu člana porodice osiguranika. Članovi porodice osiguranika koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (i ne smatraju se osiguranicima u smislu člana 17. Zakona), pod uslovima propisanim čl. 24. do 27. Zakona.

S tim u vezi, i članovi zadruge koji obavljaju privremene i povremene poslove preko studentske, odnosno omladinske zadruge od 18 do 26 godina života, ukoliko su na školovanju (što se dokazuje odgovarajućom dokumentacijom izdatom od škole, odnosno fakulteta, prilikom sticanja svojstva člana porodice osiguranika, odnosno prilikom izdavanja i overavanja zdravstvene knjižice), ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao članovi porodice osiguranika. Pored toga, ako ova lica obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, a u isto vreme su i na školovanju, zadruga je u obavezi da uplati doprinos za slučaj nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti na ugovorenu naknadu u iznosu od 2,00%, na osnovu čega ova lica ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti. Na taj način, u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, ova lica imaju veći sadržaj i obim zdravstvene zaštite nego kao članovi porodice osiguranika.

Ukoliko su u pitanju lica iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, oni shodno čl. 24. do 27. Zakona, ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao članovi porodice osiguranika, s obzirom da su u pitanju lica starija od 26 godina života, ili lica koja posle 18 godina života nisu na školovanju (nemaju dokaz o tome). Ova lica moraju ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja isključivo po svom sopstvenom osnovu, odnosno shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

Pored toga, prioritetni osnov osiguranja propisan je članom 21. Zakona, iz čega se može zaključiti da lica iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, koja su ujedno i nezaposlena lica (ne ostvaruju druge sopstvene prihode i ne obavljaju određenu delatnost kao osnovno zanimanje na osnovu koga ostvaruju prihode), ne mogu ostvarivati prava po osnovu prioritetnog osnova osiguranja iz člana 21. stav 1. tač. 1) do 3) Zakona.

2.4. Kakav je način i postupak podnošenja prijave na osiguranje, odjave sa osiguranja ili prijave o promeni u osiguranju za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona?

Prijavu na osiguranje, odjavu sa osiguranja, odnosno prijavu promene u osiguranju, shodno članu 123. Zakona, podnosi zadruga (koja se u ovim slučajevima smatra poslodavcem koji podnosi prijavu, kao i obračunava i uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na ugovorenu naknadu) za navedenu kategoriju osiguranika, u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko studentske, odnosno omladinske zadruge.

Kako su poslovi ovih osiguranika po osnovu kojih stiču svojstvo osiguranika, često kratkotrajni, zadruga je dužna da radi zaštite interesa ovih osiguranika, podnese prijavu na osiguranje što pre, odnosno prvog dana (ako je to moguće), u toku zakonom propisanog roka, a posebno u slučajevima kada je ugovor zaključen na rok kraći od 8 dana za obavljanje određenih poslova preko omladinske, odnosno studentske zadruge.

Ukoliko ovi osiguranici obavljaju više kratkotrajnih poslova za jednog ili više poslodavaca u toku jednog dana, odnosno u toku određenog vremenskog perioda, po osnovu čega se zaključuju dva ili više ugovora za obavljanje privremenih ili povremenih poslova preko omladinske, odnosno studentske zadruge, zadruga je dužna da podnese jednu prijavu na osiguranje za osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, i to prema ugovoru koji je prvi zaključen i evidentiran u zadruzi. S tim u vezi, zadruga je u obavezi da obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po svakom od zaključenih ugovora, o čemu se vodi evidencija u Knjizi zadrugara (npr. član zadruge u toku jednog dana 2-3 sata obavlja istovar određene robe, posle toga raznosi poštu za drugog poslodavca u trajanju od nekoliko sati, i sl. o čemu se zaključuju ugovori po svakom od navedenih poslova, zadruga je dužna da za ovog osiguranika podnese jednu prijavu na zdravstveno osiguranje, ali i da obračuna doprinos po svakom od zaključenih ugovora).

2.5. Koji se dokaz izdaje osiguraniku iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona o sticanju svojstva osiguranika?

Matična filijala (a to je filijala prema sedištu zadruge) izdaje ispravu (potvrdu) za korišćenje zdravstvene zaštite osiguraniku iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, kao i za članove njegove porodice (iz člana 24. do 27. Zakona), i to:

- ako navedeni osiguranik ne ispunjava uslove prethodnog staža zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, matična filijala izdaje posebnu ispravu o osiguranju - potvrdu za korišćenje zdravstvene zaštite, sa naznakom da se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja može koristiti pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu putnih troškova samo u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, kao i hitne medicinske pomoći. U tom slučaju, potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite izdaje se na rok za koji je zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima preko omladinske, odnosno studentske zadruge, ali najduže na rok od 90 dana (s obzirom da je članom 21. Zakona o zadrugama propisano da takav rad ne može trajati duže od 90 dana u kalendarskoj godini).

_________
Videti dopunu poglavlja I Instrukcije od 23.3.2006. godine

U slučaju prvog izdavanja potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite u napred iznetim slučajevima, izdata potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite overiće se na rok na koji se potvrda izdaje, ali ne na duži rok od 30 dana u slučaju da je ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključen za poslove u kontinuiranom trajanju više od 90 dana;

- ako navedeni osiguranik ispunjava uslove prethodnog staža zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, a ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko omladinske, odnosno studentske zadruge je zaključen na kontinuirani rok od 90 dana, kao dokaz o sticanju svojstva osiguranika, matična filijala izdaje ispravu o osiguranju - zdravstvenu knjižicu. Zdravstvena knjižica overava se na rok od 30 dana od dana izdavanja iste. Ukoliko se ugovor zaključuje na kraći rok od 30 dana, i pored činjenice da osiguranik ispunjava uslove prethodnog staža zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, matična filijala izdaje potvrdu za korišćenje zdravstvene zaštite, a ne zdravstvenu knjižicu.

Na osnovu iznetog, u alineji 1. i 2. može se zaključiti da se ovim osiguranicima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za vreme dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko omladinske, odnosno studentske zadruge. U slučaju da se takav ugovor raskine pre roka na koji je zaključen (npr. zadrugar - osiguranik odustane od daljeg obavljanja ugovorenih poslova), zadruga je dužna da u tim slučajevima, odmah, bez odlaganja, podnese odjavu sa osiguranja, na osnovu čega filijala poništava izdatu potvrdu za korišćenje zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenu knjižicu.

Ukoliko je zadruga, iz bilo kojih razloga, propustila da podnese prijavu na osiguranje za ove osiguranike (i pored Zakonom propisane obaveze), zadruga je dužna da na svaku ugovorenu naknadu osiguranika obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, shodno Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

U skladu sa članom 57. Zakona o doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje, isplatilac naknade (u ovom slučaju to je zadruga) dužan je da obračunava, obustavi i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje prilikom isplate ugovorene naknade. Pored toga, zadruga je dužna da matičnoj filijali, bez odlaganja, dostavi dokaz o uplaćenom doprinosu za obavezno zdravstveno osiguranje, odmah po izvršenoj isplati ugovorene naknade zadrugaru (u slučaju kratkotrajnih poslova zadrugara u trajanju do 30 dana). U slučaju da je ugovor zaključen na kontinuirani rok do 90 dana, zadruga je dužna da mesečno dostavlja dokaze matičnoj filijali o uplaćenom doprinosu za prethodni mesec, kako bi filijala mogla overiti zdravstvenu knjižicu i za naredni period od 30 dana.

Matična filijala dužna je da vodi evidenciju o uplaćenim doprinosima po zadrugama koje su registrovane na području filijale, za osiguranike koji obavljaju poslove preko tih zadruga. Na osnovu dokaza o uplaćenim doprinosima, kod svakog narednog perioda za koji se podnosi prijava za određenog osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, pri izdavanju potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite, odnosno kod izdavanja zdravstvene knjižice, matična filijala je dužna da izvrši kontrolu prethodnog obračuna i uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za tog zadrugara (ukoliko je to lice ranije evidentirano kao osiguranik).

Napred iznet način postupanja primenjivaće se do donošenja podzakonskog akta od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kojim će se bliže urediti način i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno do ustrojavanja matične evidencije.

2.6. Da li zadrugar koji nije državljanin Republike Srbije, može steći svojstvo osiguranika shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona?

Na lica koja su strani državljani, za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju, ukoliko je to lice osiguranik zemlje sa kojom je zaključen takav sporazum o socijalnom osiguranju.

Na ostvarivanje prava izbeglih i prognanih lica primenjuje se član 22. st. 4. i 5. Zakona počev od 1.1.2007. godine, s tim da ova lica u toku 2006. godine ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu shodno Zakonu o izbeglicama ("Sl. glasnik RS", br. 18/92, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS), Uredbi o zbrinjavanju izbeglica ("Sl. glasnik RS", br. 20/92, 70/93, 105/93, 8/94, 22/94, 34/95 i 36/2004), kao i Uredbi o načinu zbrinjavanja prognanih lica ("Sl. glasnik RS", br. 47/95).

Druge kategorije stranaca ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa čl. 238. do 242. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005).

Na osnovu iznetog, može se zaključiti da strani državljani koji obavljaju poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, ne mogu steći svojstvo osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

2.7. Koja prava imaju osiguranici iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona?

Napred navedeni osiguranici, ukoliko su ispunjeni uslovi prethodnog staža zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, imaju:

- pravo na zdravstvenu zaštitu koja je propisana čl. 34. do 46. Zakona; i

- pravo na naknadu troškova prevoza iz čl. 104. do 108. Zakona.

Napred navedeni osiguranici, pod uslovom da ne ispunjavaju prethodni staž zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, imaju:

- pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu troškova prevoza u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti; i

- pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu troškova prevoza u slučaju hitne medicinske pomoći.

Ovi osiguranici nemaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad shodno članu 73. Zakona, s obzirom da za obavljeni posao ne primaju zaradu već naknadu zarade za izvršeni posao. Naime, Zakonom je zastupljen princip da se u slučaju privremene sprečenosti za rad nadoknađuje izgubljena zarada (za osiguranike iz člana 73. Zakona), a ne princip naknade drugih primanja koje osiguranici mogu ostvarivati.

2.8. Kada za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona prestaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Za napred navedene osiguranike prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prestaju danom prestanka svojstva osiguranika, odnosno poslednjim danom roka na koji je zdravstvena isprava izdata, odnosno zdravstvena knjižica ili zdravstvena isprava overena. Svojstvo osiguranika prestaje danom prestanka ugovora o privremenim i povremenim poslovima preko omladinske, odnosno studentske zadruge, odnosno danom prestanka obavljanja tih poslova (što se utvrđuje podnošenjem odjave sa osiguranja u kojoj se navodi napred navedeni dan).

2.9. Po kom osnovu ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, a u isto vreme su i nezaposlena lica, odnosno socijalno ugrožena lica, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih Zakonom kao cenzusom za sticanje svojstva osiguranika iz člana 22. stav 1. tačka 9) Zakona (odnosno iz člana 11. stav 1. tačka 9) Zakona o zdravstvenoj zaštiti)?

Izuzetno od napred iznetog za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju (najduže do 30 godina života), pod uslovom da su nezaposlena lica, odnosno socijalno ugrožena lica, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda koji će se kao cenzus propisati od strane ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za poslove obezbeđivanja socijalne zaštite građana - svojstvo osiguranika mogu steći na osnovu člana 22. stav 1. tačka 9) Zakona. Ova lica, ukoliko ispune navedene uslove, ne stiču svojstvo osiguranika shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

Naime, ukoliko napred navedena lica imaju mesečne prihode ispod propisanog cenzusa (donošenje podzakonskog akta kojim će se utvrditi taj cenzus je u toku), počev od 1.1.2007. godine, ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja na osnovu uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz sredstava budžeta Republike Srbije, u skladu sa članom 22. stav 6. i članom 204. Zakona, a ne na osnovu člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

U toku 2006. godine, ova lica ostvaruju zdravstvenu zaštitu shodno članu 11. stav 1. tačka 9) Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a imajući u vidu činjenicu da je članom 257. Zakona odložena primena člana 22. Zakona od 1.1.2007. godine.

Na osnovu iznetog, za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge, a ujedno su nezaposlena lica, odnosno socijalno ugrožena lica, čiji su mesečni prihodi ispod prihoda koji će se kao cenzus utvrditi - zadruga nije u obavezi da uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, s obzirom da se ta lica ne smatraju osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona.

Zadruga je dužna da pre podnošenja prijave na zdravstveno osiguranje za lica iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, prethodno utvrdi činjenicu da li lice koje obavlja privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge ostvaruje mesečni iznos prihoda koji je ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika.

Ako su ti prihodi iznad propisanog cenzusa, zadruga je dužna da podnese prijavu na obavezno zdravstveno osiguranje za ova lica shodno članu 17. stav 1. tačka 14) Zakona, kao i da na isplaćene ugovorene naknade, obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u iznosu od 12,3%.

_________
Videti dopunu poglavlja I Instrukcije od 23.3.2006. godine

3. Na koji način lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje ugovorena naknada, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Do ustrojavanja matične evidencije i donošenja podzakonskih akata kojima će se urediti ova oblast, za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 16) Zakona, prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju i odjave sa osiguranja, podnosi poslodavac (pravno, odnosno fizičko lice) koji je sa osiguranikom zaključio napred navedene ugovore po osnovu kojih se isplaćuje ugovorena naknada.

Posebno ukazujemo na ugovor o porodičnom smeštaju, koji se prema propisima o socijalnoj zaštiti zaključuje između hranitelja i centra za socijalni rad koji upućuje dete na porodični smeštaj u određenu hraniteljsku porodicu. U tim slučajevima centar za socijalni rad smatra se poslodavcem koji je nadležan za podnošenje napred navedene prijave, odjave, odnosno promene u osiguranju. Centar za socijalni rad koji upućuje dete na porodični smeštaj (česti su slučajevi da centar za socijalni rad sa područja jedne filijale zdravstvenog osiguranja uputi dete u hraniteljsku porodicu koja ima prebivalište na području druge filijale zdravstvenog osiguranja), podnosi prijavu na zdravstveno osiguranje onoj filijali zdravstvenog osiguranja prema mestu prebivališta hranitelja koji je primio dete na porodični smeštaj i sa kojim je taj centar za socijalni rad zaključio ugovor o porodičnom smeštaju.

Filijala zdravstvenog osiguranja prema mestu prebivališta hranitelja (matična filijala), izdaje zdravstvenu knjižicu na osnovu koje hranitelj i članovi njegove porodice ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Centar za socijalni rad uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje prema mestu prebivališta hranitelja, odnosno prema mestu matične filijale.

Ako jedan hranitelj ima više zaključenih ugovora o hraniteljstvu sa više centara za socijalni rad, s obzirom da prima na porodični smeštaj decu iz različitih krajeva Republike Srbije, filijala izdaje zdravstvenu ispravu na osnovu prvo podnete prijave na zdravstveno osiguranje. Za svaku naknadu koja je ugovorena sa određenim centrom za socijalni rad, nadležni centar obračunava i uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje. Matična filijala dužna je da prati uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje po svakom hranitelju koji prima ugovorene naknade od više centara za socijalni rad, a radi kontrole obračuna i uplate doprinosa na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, koja je uređena Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

4. Na koji način lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava, koji su u njima zasnovali radni odnos, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava, a koji su u tim društvima zasnovali radni odnos, smatraju se osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 1) Zakona, i ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja kao zaposleni. Naime, u tim slučajevima, ova lica se ne smatraju osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 17) Zakona.

5. Koja lica se smatraju osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona?

Članom 17. stav 1. tačka 21) Zakona, propisano je da su osiguranici - poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) tog člana, korisnici penzije, ili lica na školovanju.

Poljoprivrednikom u smislu ovog člana smatraju se:

1) osnivači poljoprivrednih gazdinstava koji o tom svojstvu nadležnoj filijali lično podnose dokaz o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava - legitimaciju nosioca poljoprivrednog gazdinstva;

2) vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji ostvaruju prihode od poljoprivredne delatnosti, odnosno obveznici poreza na katastarski prihod (bez obzira na vlasništvo poljoprivrednog zemljišta), a koji nemaju drugih prihoda po osnovu obavljanja drugih poslova iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona;

3) lica koja su dala u zakup poljoprivredno zemljište i po tom osnovu ostvaruju ugovorenu naknadu;

4) članovi porodice poljoprivrednika iz tač. 1) do 3) koji su stariji od 18 godina života, a koji su ujedno osiguranici po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno koji uplaćuju doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

5) članovi porodice drugih osiguranika iz člana 17. Zakona, koji su stariji od 18 godina života (npr. osiguranika zaposlenih, osiguranika preduzetnika, osiguranika korisnika penzije) koji su osigurani na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno koji su po tom osnovu obveznici uplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;

6) članovi porodice poljoprivrednika iz tač. 1) do 3) koji su stariji od 18 godina života, a nemaju drugi osnov za zdravstveno osiguranje (npr. nisu zaposleni, nisu penzioneri, nisu preduzetnici, osnivači, članovi ili akcionari privrednih društava, nisu na školovanju, odnosno nemaju druge sopstvene prihode) i prijavljeni su na istoj adresi kao i ti poljoprivrednici (prijava prebivališta prema mestu gde se nepokretnost, ili pretežni deo nepokretnosti nalazi);

7) nezaposlena lica starija od 18 godina života sa mestom prebivališta na adresi gde se nepokretnost, ili pretežni deo nepokretnosti nalazi, a čiji su mesečni prihodi iznad prihoda koji će se kao cenzus propisati, a koji pri tome ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po nekom od osnova iz člana 17. Zakona (uz primenu člana 21. Zakona, o prioritetnom osnovu osiguranja);

8) lica koja lično daju izjavu matičnoj filijali da obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje (npr. obavljaju ratarsku, stočarsku, živinarsku, voćarsku ili vinogradarsku proizvodnju, odnosno uzgoj ribe, odnosno obavljaju druge oblike poljoprivredne proizvodnje, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr);

9) lica koja su uzela u zakup, odnosno kojima je ustupljeno zemljište radi obavljanja poljoprivredne delatnosti kao jedinog ili osnovnog zanimanja.

Izuzetno od iznetog, potrebno je naglasiti da se ne smatra osiguranikom poljoprivrednikom iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona - supružnik (supruga) ili vanbračni partner osiguranika penzionera, zaposlenog, preduzetnika i dr. kome je mesto prebivališta na adresi prema sedištu poljoprivrednog zemljišta, odnosno pretežnog dela poljoprivrednog zemljišta (bez obzira na vlasništvo zemlje). Ova lica ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao članovi porodice osiguranika, u skladu sa čl. 24. do 27. Zakona. Kako se ova lica ne bi smatrala osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona, potrebno je da dokažu činjenicu da im poljoprivredna delatnost nije jedino ili osnovno zanimanje. Tu činjenicu dokazuju podnošenjem izjave dva svedoka, overene kod opštine, suda ili u mesnoj kancelariji, da se ne bave poljoprivredom kao jedinim ili osnovnim zanimanjem.

Međutim, ukoliko je supružnik (supruga) ili vanbračni partner osiguranika penzionera, zaposlenog, preduzetnika i dr. po ličnom osnovu obavezno osiguran kao poljoprivrednik po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ta lica su i obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno smatraju se osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona.

Potrebno je naglasiti, da na jednom poljoprivrednom zemljištu, odnosno u jednom poljoprivrednom gazdinstvu, svojstvo osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona, može steći više osiguranika (na osnovu napred iznetog), koji sebi i članovima svoje porodice obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. U tom slučaju više osiguranika koji obavljaju poljoprivrednu delatnost na jednom poljoprivrednom zemljištu (bez obzira na vlasništvo zemljišta), odnosno gazdinstvu, mogu biti obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Za ove osiguranike matična filijala je filijala prema mestu gde se nepokretnost, odnosno pretežni deo nepokretnosti nalazi.

Matična filijala dužna je da u upravnom postupku utvrdi da li postoje uslovi da jedno ili više lica stekne svojstvo osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona, uz pribavljanje potrebne dokumentacije, i to: legitimacije nosioca poljoprivrednog gazdinstva, izvoda iz katastra nepokretnosti, ugovora o davanju ili uzimanju u zakup zemljišta, ili odluke nadležnog organa o zakupu, ugovora o davanju zemljišta na korišćenje, lične karte, izjave dva svedoka overene kod nadležnog organa, izjave lica o obavljanju poljoprivredne delatnosti kao jedinog ili osnovnog zanimanja, potvrda o mesečnim prihodima, potvrda o školovanju, odgovarajući dokument o svojstvu osiguranika po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, i dr.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, matična filijala prima prijavu na osiguranje, odnosno promenu u osiguranju, odnosno odjavu sa osiguranja koju podnosi lice iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona. Matična filijala dužna je da shodno članu 127. stav 6. Zakona, kopiju potvrde o prijemu prijave na osiguranje i odjave sa osiguranja za osiguranike poljoprivrednike, dostavi Poreskoj upravi, do 5-og u mesecu za prethodni mesec.

6. Kako korisnici penzije koji primaju penziju od Fonda PIO Crne Gore ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji?

Korisnici penzije koju isplaćuje Fond PIO Crne Gore, a koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, ne smatraju se osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 22) Zakona.

Kako bi se prevazišao problem ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za napred navedena lica, Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u više navrata je pokretalo inicijativu kod nadležnih državnih organa Crne Gore, odnosno nadležnih organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za zaključivanje sporazuma između Republike Crne Gore i Republike Srbije, kojim će se urediti prava i obaveze osiguranika obe države za vreme dok borave ili imaju prebivalište u drugoj članici Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Kako do ovog momenta od strane Crne Gore još uvek nije prihvaćena predložena inicijativa, a u cilju zaštite korisnika penzija koje isplaćuje Fond PIO Crne Gore, a koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, smatramo da je potrebno ovim licima overiti zdravstvenu knjižicu na period od tri meseca od dana dostavljanja ove instrukcije (do tog roka postoji mogućnost da se navedeni sporazum potpiše).

7. Kako korisnici vojnih penzija, koji su zasnovali radni odnos u svojstvu civilnog lica, prema propisima o radu, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Imajući u vidu činjenicu da ova lica zaključuju ugovor o radu sa civilnim poslodavcem, shodno Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje tog zakona, danom stupanja na rad po osnovu zaključenog ugovora o radu, stiču status zaposlenog. S tim u vezi, shodno članu 21. Zakona, prioritetni osnov osiguranja za ova lica je osiguranje po osnovu zasnivanja radnog odnosa. Na taj način, ova lica mogu steći svojstvo osiguranja po osnovu zaposlenja iz člana 17. stav 1. tač. 1) do 9) i tač. 11) Zakona.

Ovim licima se u prethodni staž zdravstvenog osiguranja iz člana 32. Zakona, ne računa vreme provedeno u vojnom osiguranju, već samo vreme provedeno u obaveznom zdravstvenom osiguranju shodno Zakonu.

8. Kako izbegla i prognana lica ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja?

Izbegla i prognana lica nisu osiguranici u smislu člana 17. Zakona, ali se smatraju osiguranicima iz člana 22. Zakona (odnosno smatraće se osiguranicima počev od 1.1.2007. godine, zbog odložene primene člana 22. Zakona). U toku 2006. godine ova lica ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa napred navedenim propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita izbeglih i prognanih lica.

9. Koja lica mogu steći svojstvo osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 22) Zakona?

U članu 17. stav 1. tačka 22) Zakona propisano je da su osiguranici korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ta prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na osnovu iznetog može se zaključiti da se sticanje svojstva osiguranika odnosi na korisnike penzije, odnosno novčane naknade, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije. S tim u vezi, pod korisnicima "prava na novčane naknade", ne smatraju se korisnici tuđe pomoći i nege po propisima o socijalnoj zaštiti građana, s obzirom da su ta lica obuhvaćena članom 22. stav 1. tačka 8) Zakona.

II. Uslovi pod kojima osiguranicima iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona može prestati svojstvo osiguranika (član 20. Zakona)

Osiguraniku iz člana 17. stav 1. može prestati svojstvo osiguranika pod uslovom da je:

1) navršio 65 godina života;

2) daje nesposoban za samostalni rad i ostvarivanje prihoda;

3) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;

4) da su mu mesečni prihodi ispod cenzusa koji će se propisati u skladu sa Zakonom.

Republički zavod će, donošenjem podzakonskog akta o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, urediti i uslove, kao i način i postupak za prestanak svojstva osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 21) Zakona, odnosno za utvrđivanje novog osnova za obavezno zdravstveno osiguranje ovih lica u skladu sa članom 22. Zakona. Do donošenja podzakonskog akta, prvostepena lekarska komisija matične filijale može, na osnovu zahteva osiguranika, kao i priložene medicinske dokumentacije o zdravstvenom stanju ovih lica, da utvrdi nesposobnost za samostalni rad i ostvarivanje prihoda ovih lica.

III. Prioritetni osnov osiguranja (član 21. Zakona)

Uređivanje prioritetnog osnova osiguranja iz člana 21. Zakona, ima za cilj da reguliše slučajeve u kojima jedno lice ispunjava više uslova za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. stav 1. Zakona, odnosno da osiguranici, u skladu sa prioritetnim osnovom osiguranja, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prioritetni osnov osiguranja propisan članom 21. Zakona, nema za cilj da uredi način i postupak obračunavanja i uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, s obzirom da je to uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu da su česti slučajevi da korisnik penzije zasnuje radni odnos, ukazujemo na specifičnosti zasnivanja radnog odnosa, a u odnosu na utvrđivanje prioritetnog osnova osiguranja.

Naime, članom 12. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Na taj način, može se zaključiti da Zakon o radu ne predviđa mogućnost uskraćivanja napred navedenih prava zaposlenom licu koje je ujedno i korisnik penzije, odnosno da taj zaposleni ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja i pored činjenice da je pre zasnivanja radnog odnosa ostvario pravo na penziju (pa i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje).

Na osnovu iznetog, u slučaju da penzioner zasnuje radni odnos i zaključi ugovor o radu sa poslodavcem, prioritetni osnov osiguranja je - osiguranje po osnovu zaposlenja iz člana 17. stav 1. tač. 1) do 12) Zakona. Na osnovu tog prioritetnog osnova, zaposleni (koji je ujedno i korisnik penzije) ostvaruje i prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U napred navedenom slučaju, obaveza poslodavca je da obračuna i uplati doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na zaradu zaposlenog, shodno Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da taj zakon ne predviđa mogućnost obustave uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na zaradu zaposlenog.

IV. Osiguranici iz člana 22. Zakona

1. Kakav je odnos člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i člana 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti?

Članom 257. Zakona, odložena je primena člana 22. Zakona, odnosno isti se primenjuje od 1.1.2007. godine.

Kako će tek od 1. januara 2007. godine, lica iz člana 22. Zakona, steći svojstvo osiguranika na osnovu uplate doprinosa iz sredstava budžeta Republike Srbije, u toku 2006. godine, za ova lica primenjuje se član 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Naime, kako je krug obuhvaćenih lica identičan u članu 22. Zakona, sa krugom lica iz člana 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ovim licima u toku 2006. godine, obezbeđuje se zdravstvena zaštita iz sredstava Republičkog zavoda, shodno članu 255. Zakona.

_________
Videti izmenu i dopunu poglavlja IV i IX Instrukcije od 23.3.2006. godine

2. Ko se smatra "mentalno nedovoljno razvijenim licima" iz člana 22. stav 1. tačka 4) Zakona?

Odgovor na ovo postavljeno pitanje Ministarstvo zdravlja dostaviće naknadno, s obzirom da do dana dostavljanja ove Instrukcije, Institut za mentalno zdravlje još uvek nije dao stručno mišljenje (po međunarodno priznatim šiframa oboljenja) o osobama koje se smatraju "mentalno nedovoljno razvijenim licima". U narednih nekoliko dana očekujemo da će Institut za mentalno zdravlje dostaviti svoje stručno mišljenje, a radi jedinstvene primene u praksi.

_________
Videti izmenu i dopunu poglavlja IV i IX Instrukcije od 23.3.2006. godine

3. Kako nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa Zakonom, ostvaruju svojstvo osiguranika?

Podzakonskim aktima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje bliže će se urediti način i postupak sticanja svojstva osiguranika, odnosno ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ovih lica.

U pripremi je podzakonski akt kojim će se urediti mesečni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osiguranika iz člana 22. stav 1. tačka 9) Zakona (odnosno iz člana 11. stav 1. tačka 9) Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

Do donošenja navedenog podzakonskog akta Republičkog zavoda, potrebno je naglasiti, da u utvrđivanju statusa nezaposlenog lica, kako za primenu člana 22. Zakona, tako i za primenu člana 11. stav 1. tačka 9) Zakona o zdravstvenoj zaštiti, filijala Republičkog zavoda ne treba da traži dokaz o tome da je nezaposleno lice prijavljeno Nacionalnoj službi za zapošljavanje (s obzirom da nezaposlena lica posao mogu tražiti ne samo preko Nacionalne službe za zapošljavanje, već i preko drugih agencija osnovanih u skladu sa zakonom). Dokaz da je određeno lice nezaposleno, odnosno da nije u radnom odnosu - je izdata radna knjižica, odnosno overena fotokopija iste, koja se prilaže filijali Republičkog zavoda. Naime, uočena je pojava (na osnovu podataka nadležnog ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje), da traženjem od ovih lica da podnesu dokaz da su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje, neopravdano i veštački se povećava broj nezaposlenih lica, s obzirom da se prijava Nacionalnoj službi za zapošljavanje često vrši isključivo radi podnošenja dokaza nadležnim filijalama zdravstvenog osiguranja radi ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. Imajući u vidu širi javni interes u ovoj oblasti, smatramo da je dovoljno kao dokaz o nezaposlenosti, podneti overenu fotokopiju radne knjižice iz koje se može utvrditi činjenica da lice nije u radnom odnosu.

Pored toga, potrebno je naglasiti da nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica, automatski ne ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 9) Zakona, odnosno pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 11. stav 1. tačka 9) Zakona o zdravstvenoj zaštiti, već je potrebno da ta lica ispune uslove u pogledu mesečnih prihoda koji moraju biti ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika. S tim u vezi, nezaposlena lica čiji su mesečni prihodi iznad propisanog cenzusa, neće imati pravo na sticanje svojstva osiguranika shodno članu 22. Zakona, odnosno neće imati pravo da ostvaruju zdravstvenu zaštitu shodno članu 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Ova lica, koja ne mogu da steknu svojstvo osiguranika, odnosno ne mogu da ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, na napred iznet način (na osnovu uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz sredstava budžeta Republike Srbije), imaju mogućnost da se, shodno članu 23. Zakona, uključe u obavezno zdravstveno osiguranje.

4. Kako utvrditi svojstvo osiguranika licu romske nacionalnosti iz člana 22. stav 1. tačka 11) Zakona

Članom 22. stav 1. tačka 11) Zakona propisano je da se osiguranicima, u smislu ovog zakona, smatraju lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. Zakona, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika.

Pod licima iz napred navedene tačke 11) smatraju se građani Republike Srbije, a to su ujedno i državljani Republike Srbije. Naime, na osnovu člana 22. stav 1. tačka 11) Zakona, strani državljani koji kao Romi prelaze preko teritorije Republike Srbije ili se zadržavaju u Republici Srbiji, ne mogu ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa Zakonom, odnosno ne mogu ostvarivati pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 11) Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Lica romske nacionalnosti, koji su ujedno i strani državljani, ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa čl. 238. do 242. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Lica romske nacionalnosti koji su građani Republike Srbije, odnosno državljani Republike Srbije, moraju podneti dokaze za utvrđivanje svojstva osiguranika, odnosno za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. Kao dokaz mogu se priložiti lična dokumenta koja poseduju ta lica (lična karta, izvod iz matične knjige rođenih, dokaz o državljanstvu i dr.). Pored toga, kao dokaz može se uzeti i izjava tog lica da je romske nacionalnosti, uz pribavljanje (pa i službenim putem od strane nadležne filijale) drugih dokaza koji se vode kod nadležnih organa o statusu građana Republike Srbije.

Ova lica se sama prijavljuju nadležnoj filijali za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (filijali na čijem području imaju boravište, odnosno prebivalište). Ukoliko ova lica ne izvrše prethodnu odjavu iz jedne filijale zdravstvenog osiguranja, a podnesu prijavu na zdravstveno osiguranje (odnosno zatraže izdavanje zdravstvene isprave) u drugoj filijali, filijala zdravstvenog osiguranja kojoj su se ova lica obratila, može službenim putem, u neposrednom kontaktu sa napred navedenom filijalom, dostaviti odjavu sa zdravstvenog osiguranja prethodnoj filijali.

Kako se član 22. Zakona primenjuje od 1.1.2007. godine, ova lica će u toku 2006. godine ostvarivati pravo na zdravstvenu zaštitu shodno članu 11. stav 1. tačka 11) Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

V. Članovi porodice osiguranika (čl. 24. do 27. Zakona)

Novinu u odnosu na ranije važeći Zakon, kod osiguranika poljoprivrednika, je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju isključivo članovima porodice osiguranika, a ne i članovima domaćinstva.

Pored toga, članovi uže i šire porodice usklađeni su sa Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005). Činjenica izdržavanja članova šire porodice utvrđuje se u skladu sa čl. 151. do 167. i čl. 279. do 282. Porodičnog zakona, kao i u skladu sa propisima o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.

Kako je vanbračna zajednica, shodno Porodičnom zakonu, izjednačena u pogledu prava i dužnosti vanbračnih partnera, sa pravima i dužnosti supružnika, pod uslovima propisanih Porodičnim zakonom, članom 25. Zakona, propisano je pravo supružnika, kao i pravo vanbračnih partnera osiguranika, da ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kao članovi porodice osiguranika.

Pod vanbračnom zajednicom, shodno članom 4. Porodičnog zakona, podrazumeva se trajnija zajednica života muškarca i žene, između kojih nema bračnih smetnji (koje su propisane navedenim zakonom). Pod vanbračnim partnerom, u smislu člana 24. stav 4. Zakona, smatra se član uže porodice, ako sa osiguranikom živi u vanbračnoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje.

Činjenica o postojanju vanbračne zajednice dokazuje se u upravnom postupku pred matičnom filijalom Republičkog zavoda, i to na osnovu:

- overene izjava vanbračnih partnera da postoji trajnija zajednica života između njih (dve i više godina), kao i da ne postoje zakonom propisane vanbračne smetnje;

- overene izjave dva svedoka da vanbračna zajednica traje duže od dve godine, data pred nadležnim organom;

- overena fotokopija lične karte iz koje se može videti da je prijava za oba vanbračna partnera na zajedničkoj adresi stanovanja.

Novinu predstavlja i činjenica da se detetu osiguranika priznaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navršenih 18 godina života, bez obzira da li su na školovanju ili ne.

VI. Dokaz da je dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje plaćen (član 30. Zakona u vezi sa članom 142. Zakona)

Članom 30. Zakona propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju pod uslovom da je dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje plaćen, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 142. st. 1. i 2. Zakona, propisano je da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene isprave o osiguranju, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite, s tim da overu vrši matična filijala na osnovu raspoloživih podataka, odnosno na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos, u skladu sa zakonom (overu zdravstvene isprave vršiće matična filijala počev od 1.7.2006. godine, shodno članu 254. stav 2. Zakona).

Doprinos za obavezno socijalno osiguranje, kao i način i postupak obračunavanja i plaćanja doprinosa, uređeni su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim je u članu 69. propisano da kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Pored toga, istim Zakonom, u članu 70. propisano je da je obveznik plaćanja doprinosa dužan da o plaćenim doprinosima obaveštava Poresku upravu, saglasno zakonu koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, kao i nadležne organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga, članom 71. istog Zakona, propisano je da su Poreska uprava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja dužne da međusobno razmenjuju podatke o obveznicima doprinosa, obveznicima obračunavanja i plaćanja doprinosa, osnovicama doprinosa, iznosima zaduženih i naplaćenih doprinosa, kao i druge službene podatke vezane za doprinose. Pored toga, Poreska uprava dužna je da nadležnim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje dostavlja obaveštenja, odnosno određene podatke o utvrđenim i naplaćenim doprinosima za osiguranike samostalne delatnosti i osiguranike poljoprivrednike, kvartalno, a najkasnije 30 dana od dana isteka kvartala.

Iz svega iznetog, proizilazi da je neophodno da Republički zavod za zdravstveno osiguranje, odnosno matične filijale, uspostave sistem kontrole uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, u međusobnoj saradnji sa Poreskom upravom radi overe zdravstvene knjižice, odnosno odgovarajuće zdravstvene isprave.

Do uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, u ovom momentu, mora se poći od pretpostavke da je poslodavac overio zdravstvenu knjižicu na osnovu uplaćenog doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Republički zavod za zdravstveno osiguranje ima napred navedeni pravni osnov za proveru činjenice o uplaćenim doprinosima određenih poslodavaca (moguća je i kontrola OD obrazaca, platnih spiskova i dr.).

U slučaju kada matična filijala vrši overu zdravstvene knjižice, ista je dužna da prilikom overe postupi u skladu sa napred iznetim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

VII. Prethodni staž obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 32. Zakona)

Članom 32. Zakona propisano je da za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osiguranici moraju imati prethodni staž osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju u svojstvu osiguranika, u skladu sa Zakonom, u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Za osiguranika koji ne ispunjava uslove prethodnog staža matična filijala izdaje posebnu ispravu o osiguranju - potvrdu za korišćenje zdravstvene zaštite, dok za osiguranika koji ispunjava uslove prethodnog staža, matična filijala izdaje ispravu o osiguranju - zdravstvenu knjižicu.

Potrebno je ukazati da članovi porodice osiguranika ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovom da osiguranik na osnovu koga ostvaruju ta prava - ispunjava uslove u pogledu prethodnog osiguranja iz člana 32. st. 1. i 2. Zakona. Na taj način, u prethodni staž za članove porodice osiguranika, u momentu kada im prestane svojstvo člana porodice osiguranika, odnosno od momenta kada po sopstvenom osnovu iz člana 17. stav 1. Zakona, steknu svojstvo osiguranika - računa se i vreme za koje su ova lica provela u obaveznom zdravstvenom osiguranju kao članovi porodice osiguranika. Na taj način, uspostavlja se kontinuitet u obaveznom zdravstvenom osiguranju po odnosu člana porodice osiguranika sa sopstvenim osnovom osiguranja za ta lica.

VIII. Ko procenjuje izveštaj o povredi na radu u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 33. Zakona)

Članom 33. Zakona propisano je da se povreda na radu utvrđuje na osnovu izveštaja o povredi na radu koja se dogodila na radu koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita zdravlja i bezbednost na radu. Povreda na radu ili profesionalna bolest utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Napominjemo, da je u ministarstvu nadležnom za poslove rada, u postupku izrada novog izveštaja o povredi na radu, a na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005).

U postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, prvostepena lekarska komisija Republičkog zavoda dužna je da procenjuje napred navedeni izveštaj o povredi na radu (a do donošenja novog obrasca izveštaja o povredi na radu, primenjuje se do sada važeća povredna lista), odnosno da utvrđuje činjenicu da li je povreda na radu utvrđena u skladu sa propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

IX. Definicija lica koja su "teško duševno ili telesno ometena u razvoju" (član 35. Zakona)

Odgovor na ovo postavljeno pitanje Ministarstvo zdravlja dostaviće naknadno, s obzirom da do dana dostavljanja ove Instrukcije, Institut za mentalno zdravlje još uvek nije dao stručno mišljenje (po međunarodno priznatim šiframa oboljenja) o osobama koje se smatraju "teško duševno ili telesno ometenim u razvoju". U narednih nekoliko dana očekujemo da će Institut za mentalno zdravlje dostaviti svoje stručno mišljenje, a radi jedinstvene primene u praksi.

_________
Videti izmenu i dopunu poglavlja IV i IX Instrukcije od 23.3.2006. godine

X. Pregledi i lečenje bolesti usta i zuba (član 41. Zakona)

U članu 41. Zakona propisano je pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu, odnosno propisani su pregledi i lečenje bolesti usta i zuba u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima, koji se obezbeđuju osiguranim licima iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Kako su članom 41. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona, kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrđeni pregledi i lečenje usta i zuba, to se i tačka 4) u članu 41. Zakona, odnosi na preglede i lečenje usta i zuba (i pored činjenice da iza reči "pregledi" nije uneta reč "lečenje", a imajući u vidu ceo kontekst člana 41. Zakona).

XI. Zdravstvena zaštita iz oblasti stomatologije koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 45. Zakona)

Potrebno je naglasiti da su, shodno članu 50. Zakona, oslobođeni plaćanja participacije određene kategorije osiguranih lica, i to samo za one stomatološke usluge koje su kao pravo priznate u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Naime, ukoliko određene stomatološke usluge nisu obuhvaćene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na njih se ne odnosi član 50. Zakona - kojim je propisano oslobađanje od plaćanja participacije. Participacija je deo troškova zdravstvene zaštite koju plaća osigurano lice za zdravstvenu zaštitu koja se obezbeđuje kao pravo u obaveznom zdravstvenom osiguranju, dok preostali deo cene te usluge - plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Za stomatološke usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, osigurana lica plaćaju pun iznos cene tih stomatoloških usluga (po tzv. "komercijalnim cenama" koje utvrđuje zdravstvena ustanova, a na osnovu preporučenih cena dostavljenih od strane ovog ministarstva). Iz tog razloga na stomatološke usluge koje nisu obuhvaćene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ne primenjuje se član 50. Zakona.

XII. Participacija (čl. 48. do 51. Zakona)

U odnosu na ranije važeći Zakon, članom 45. novog Zakona, propisane su zdravstvene usluge koje se obezbeđuju osiguranim licima iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno procentualni deo koji obezbeđuje obavezno zdravstveno osiguranje iz sredstava Republičkog zavoda, odnosno deo koji obezbeđuje osigurano lice iz svojih sredstava.

Kako se shodno članu 257. Zakona, procenti propisani u članu 45. Zakona, primenjuju od 1.1.2007. godine, postavljeno je pitanje naplaćivanja, odnosno oslobađanja od participacije u toku 2006. godine.

Naime, na ona prava koja su propisana čl. 34. do 45. Zakona, primenjuje se u toku 2006. godine, do donošenja novog podzakonskog akta kojim će se urediti participacija, Odluka o učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite ("Sl. glasnik RS", br. 83/2004, 118/2004 i 71/2005), uz primenu člana 50. Zakona. Naime, iz člana 5. Odluke o učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, ne primenjuju se one odredbe koje su u suprotnosti sa članom 50. Zakona, dok se druge odredbe o oslobađanju od participacije iz člana 5. Odluke o učešću osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite, i nadalje primenjuju.

XIII. Korišćenje zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu (čl. 62. do 71. Zakona)

Napred navedenim članovima Zakona propisan je način i postupak korišćenja zdravstvene zaštite osiguranih lica u inostranstvu.

U članu 65. stav 6. Zakona propisano je da se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite izdaje na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica od strane izabranog lekara, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, i to: uvida u zdravstveni karton, odnosno uvida u izvod iz zdravstvenog kartona, nalaza i mišljenja izabranog lekara da osigurano lice nije bolovalo od akutne ili hronične bolesti u poslednjih 12 meseci, kao i potvrde izabranog lekara - stomatologa o stanju zuba.

Naime, "uvid u zdravstveni karton", može izuzetno izvršiti samo službeno lice Republičkog zavoda kada je to neophodno za izdavanje potvrde o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu - i to nadzornik osiguranja koji je ovlašćeni doktor medicine, doktor stomatologije, odnosno diplomirani farmaceut iz člana 187. stav 2. Zakona. Uobičajeno da se potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu izdaje na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica od strane izabranog lekara, kao i na osnovu "izvoda iz zdravstvenog kartona" osiguranog lica, nalaza i mišljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje od akutne ili hronične bolesti u poslednjih 12 meseci, kao i potvrde izabranog lekara - stomatologa o stanju zuba.

U članu 66. Zakona propisano je da potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite važi do isteka vremena za koji je izdata, a najduže za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za kraći period za koji je osiguranik upućen u inostranstvo, a da se izuzetno potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za vreme privatnog boravka u inostranstvu - izdaje na period najduže do 90 dana od dana izdavanja potvrde.

Na osnovu iznetog, potvrda se u slučaju privatnog boravka u inostranstvu, po pravilu, izdaje na rok za koji će osigurano lice privatno boraviti u inostranstvu, ali ne za rok duži od 90 dana od dana izdavanja potvrde. To praktično znači, da postoji mogućnost da se osiguranom licu u toku jedne kalendarske godine izda više potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, sa rokom važenja od najduže 90 dana od dana izdavanja potvrde, po svakoj od izdatih potvrda. Napominjemo, da osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turističko putovanje i dr.), na osnovu izdate potvrde za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, može koristiti zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći.

XIV. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (čl. 73. do 103. Zakona)

1. Kako se primenjuju odredbe Zakona o povezivanju privremene sprečenosti za rad iz člana 76. Zakona?

U članu 76. Zakona, u st. 1. do 3. propisani su slučajevi, odnosno uslovi pod kojima se povezuje privremena sprečenost za rad. Stavom 4. i 5. u istom članu, propisano je da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 30-og dana ukupne sprečenosti za rad, odnosno da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana prve sprečenosti za rad. Na osnovu napred navedenog, st. 4. i 5. u članu 76. Zakona, imaju za cilj da regulišu kontrolu privremene sprečenosti za rad, i to posle svakih 30 dana sprečenosti za rad, s obzirom da je za nastavak dalje sprečenosti za rad (od 31-og dana i nadalje, bez obzira da li je u pitanju privremena sprečenost za rad u kontinuitetu ili sa prekidima), izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju. Naime, izabrani lekar posle svakih 30 dana sprečenosti za rad osiguranika, istog upućuje na lekarsku komisiju, kako u slučaju privremene sprečenosti za rad sa prekidima, tako i one privremene sprečenosti za rad koja je utvrđena u kontinuitetu (npr: osiguranik je bio privremeno sprečen za rad po jednom osnovu 25 dana. Nakon toga, sa pauzom ili bez pauze u odnosu na zadnji dan privremene sprečenosti za rad, osiguranik je ponovo sprečen za rad u trajanju od 7 dana, izabrani lekar dužan je da takvog osiguranika uputi na lekarsku komisiju po isteku 30-og dana ukupne sprečenosti za rad, uz primenu člana 76. st. 4. i 5. Zakona). Na takav način, ovaj osiguranik koji je na dužem bolovanju pod uslovima iz člana 76. st. 1. do 3. Zakona, javljaće se na prvostepenu lekarsku komisiju, po uputu izabranog lekara, na svakih 30 dana ukupne sprečenosti za rad.

2. Da li osiguranik ima pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice samo jednom ili više puta u toku godine, pod uslovima propisanim Zakonom (član 79. Zakona)?

Članom 79. stav 1. Zakona propisano je da osiguraniku iz člana 73. ovog zakona, pripada naknada zarade zbog obolelog člana uže porodice mlađeg od 7 godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od 7 godina života, najduže do 7 dana. Stavom 2. istog člana propisano je da izuzetno, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od 7 godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od 7 godina. Na ovaj način, uređeno je pravo na naknadu zarade zbog nege obolelog člana uže porodice u slučaju akutnog oboljenja.

Iz napred iznetog, može se zaključiti da se st. 1. i 2. u članu 79. Zakona, odnose na pravo osiguranika na naknadu zarade zbog nege obolelog člana uže porodice - u svakom pojedinačnom slučaju bolesti. Pod svakim pojedinačnim slučajem bolesti, smatra se svaki slučaj akutnog oboljenja člana uže porodice. S tim u vezi, može se zaključiti da ne postoji zakonsko ograničenje osiguranika u dužini korišćenja prava na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice u toku jedne kalendarske godine (moguće je ostvariti pravo na naknadu zarade zbog nege obolelog člana uže porodice i duže od 30 dana u toku jedne kalendarske godine, a po osnovu svakog posebnog slučaja akutnog oboljenja, pod uslovima propisanim članom 79. Zakona).

Članom 79. stav 3. Zakona propisano je da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do 4 meseca. Na ovaj način, uređeno je pravo na naknadu zarade u slučaju napred navedenih hroničnih bolesti članova uže porodice.

3. Kakav je način i postupak odlučivanja po prigovoru na odluku prvostepene lekarske komisije, odnosno drugostepene lekarske komisije iz 79. Zakona?

Članom 79. stav 2. Zakona, propisano je da ako izuzetno postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, i to najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od 7 godina života ili starijeg člana uže porodice koji teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od 7 godina života. Ukoliko se, u skladu sa Zakonom, podnese prigovor na odluku prvostepene lekarske komisije, o tome odlučuje drugostepena lekarska komisija.

U članu 79. stav 3. Zakona, propisano je da u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do četiri meseca. Imajući u vidu da je odluka drugostepene lekarske komisije konačna u postupku pred stručno medicinskim organima Republičkog zavoda, i u ovom slučaju kada o pravu odlučuje samo drugostepena lekarska komisija, ista je konačna, odnosno protiv odluke drugostepene lekarske komisije, u slučajevima navedenim u članu 79. stav Zakona, ne može se podneti prigovor, ali osigurano lice može na osnovu donetog prvostepenog rešenja pokrenuti upravni spor shodno članu 175. stav 1. Zakona.

4. Da li osiguranik koji je privremeno sprečen za rad zbog nesposobnosti za rad prouzrokovane akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 85. Zakona)?

Članom 85. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da osiguraniku koji je privremeno sprečen za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca naknade zarade, ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci.

Međutim, osiguranik koji boluje od bolesti zavisnosti (alkoholizam i narkomanija), odnosno koji je evidentiran i koji se leči u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, ima sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđena Zakonom, pa i pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad usled posledica alkoholizma i narkomanije, kao i u slučaju ako nastane akutno pogoršanje osnovne, odnosno hronične bolesti (alkoholizma i narkomanije).

5. Kako se utvrđuje osnov za naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (član 88. Zakona)?

Članom 88. Zakona, propisano je da je osnov za obračun naknade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 73. stav 1. tačka 1) Zakona, prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem bi nastupila privremena sprečenost za rad.

Pod zaradom, u smislu navedenog, smatra se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu i to:

1) osnovna zarada zaposlenog,

2) uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.

Pod osnovnom zaradom, u skladu sa članom 107. Zakona o radu, smatra se ugovorena zarada na osnovu uslova (utvrđenih pravilnikom određenog poslodavca), potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, i vremena provedenog na radu.

Pored toga, zaradu čini i deo uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad), a što je propisano članom 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, odnosno aktima poslodavca za sprovođenje Zakona o radu.

U zaradu ne ulazi:

1) uvećana zarada zaposlenog iz člana 108. tač. 1), 2) i 3) Zakona o radu;

2) naknada troškova iz člana 118. Zakona o radu;

3) druga primanja iz člana 119. i 120. Zakona o radu;

4) naknada zarade po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (naknada zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom, s obzirom da ne ulazi u osnovnu zaradu zaposlenog, u skladu sa Zakonom o radu).

Na taj način, u osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene iz člana 73. stav 1. tačka 1) Zakona, ne ulazi napred izneto pod tačkom 1) do 4) ovog pitanja.

_________
Videti izmenu i dopunu u poglavlju XIV i Instrukcije od 23.3.2006. godine

6. Kako obračunati i isplatiti naknadu zarade u skladu sa članom 252. Zakona?

Članom 252. Zakona propisano je da osigurana lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona, koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja stečena po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, od toga dana koriste ta prava po odredbama novog Zakona.

U odgovoru na postavljeno pitanje, potrebno je napraviti razliku kod isplate naknade zarade za tzv. "stare slučajeve", "zatečene slučajeve" i "nove slučajeve" isplate naknade zarade za vreme privremene sprečenosti zarad, i to:

a) pod "starim slučajevima" isplate naknade zarade podrazumevaju se slučajevi kod kojih je prvi i zadnji dan privremene sprečenosti za rad nastao pre stupanja na snagu Zakona, tj. koji su nastali do 9.12.2005. godine, a naknada zarade nije obračunata, odnosno isplaćena osiguraniku do početka primene Zakona (do 10.12.2005. godine).

U tim slučajevima, u pogledu osnova za naknadu zarade, iznosa naknade zarade, isplatioca naknade zarade, primenjuje se ranije važeći Zakon (koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog Zakona). Ukoliko je poslodavac već isplatio svom zaposlenom naknadu zarade, koju obezbeđuje iz svojih sredstava Republički zavod, a shodno ranije važećem članu 51. stav 8. Zakona, Republički zavod je dužan da poslodavcu refundira iznos naknade zarade koju je poslodavac obračunao po ranije važećem zakonu, u iznosu koji je poslodavac isplatio zaposlenom (npr.: Poslodavac je obračunao i isplatio zaposlenom iznos naknade zarade u slučaju održavanja trudnoće - u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, po ranije važećem članu 44. stav 2. tačka 3) Zakona. Republički zavod je, u tom slučaju, u obavezi da tako obračunatu naknadu zarade refundira poslodavcu, i pored činjenice da je shodno članu 96. Zakona, propisana visina naknade zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće - u iznosu od 65% od osnova za naknadu zarade).

b) pod "zatečenim slučajevima" podrazumevaju se slučajevi kod kojih je prvi dan sprečenosti za rad pre stupanja Zakona na snagu (do 9.12.2005. godine), a u momentu stupanja Zakona na snagu (od 10.12.2005. godine i posle tog dana), privremena sprečenost za rad traje i nadalje.

Na "zatečene slučajeve" pravi se presek u obračunu i isplati naknade zarade sa 10.12.2005. godine, u pogledu utvrđivanja osnova za naknadu zarade, visine naknade zarade, usklađivanja osnova i isplatioca naknade zarade.

Naime, od prvog dana sprečenosti za rad kod "zatečenih slučajeva", pa do 9.12.2005. godine, naknada zarade obračunava se u skladu sa ranije važećim Zakonom u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

Počev od 10.12.2005. godine, za "zatečene slučajeve", primenjuju se odredbe Zakona u pogledu osnova, visine, usklađivanja i isplatioca naknade zarade.

U smislu člana 88. do 94. Zakona, osnov za naknadu zarade se utvrđuje na bazi prosečne zarade, koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Pod prosečnom zaradom podrazumeva se zarada iz člana 88. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona (osnovna zarada zaposlenog uvećana za minuli rad). Tako utvrđeni osnov za naknadu zarade usklađuje se sa stavljanjem u odnos visine zarade za osiguranika koji je privremeno sprečen za rad, prema podatku o kretanju zarade kod poslodavca, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade) i to za "zatečene slučajeve" za koje je ispunjen uslov za usklađivanje osnova, odnosno da su primali naknadu zarade na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja - duže od dva meseca.

Na taj način, prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se na bazi prosečne osnovne zarade osiguranika uvećane za minuli rad, koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad - prema kretanju prosečne osnovne zarade uvećane za minuli rad kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade.

Pod pretpostavkom da je ovaj uslov ispunjen, počev od 10.12.2005. godine, u svim slučajevima privremene sprečenosti za rad, osnov se usklađuje stavljanjem u odnos podataka o kretanju zarade kod poslodavca za XI-05, sa prosečnom zaradom koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Primer za osiguranike iz člana 73. tačka 1) Zakona (slučaj nastao 28.7.2005. godine):

Parametri:

- zarada kod poslodavca	IV-05		33.444,50 din.	21 dan
	V-05		29.388,50 din.	22 dana
	VI-05		29.388,00 din.	22 dana
		Ukupno:	92.221,00 din.	65 dana
				65:3 = 21,67
- zarada u XI-05 = 34.837,00
- zarada u XII-05 = 36.000,00

Obračun: decembarski osnov XI/IV, V, VI-05

92.221,00 : 3 = 30.740,34

30.740,34 : 21,67 =1.418,57

1.418,57 x 0,681 = 966,05 x 65% = 627,94

627,94 x 1,1332 = 711,59 din.

% naknade	Period		Br. dana	Neto	Bruto
65%	10.12.05.	31.12.05.	15	10.674,00	18.480,00

_________
Videti dopunu i izmenu u poglavlju XIV Instrukcije od 23.3.2006. godine

Primer za osiguranike iz člana 73. tač. 2) i 3) Zakona (slučaj nastao 18.07.2005. godine):

Svako dalje usklađivanje vrši se mesečno u skladu sa kretanjem zarada kod poslodavca, i to za januar mesec XII/XI-05, za februar I/XII itd. po istom postupku.

Osnov za I-06 - kretanje zarade kod poslodavca
u XII/XI zarada u XII-05= 36.000,00

36.000,00/34.837,00 = 103,33% - primenjuje se na prethodni osnov (XII) 711,59 h 1,0333 = 735,29

% naknade	Period		Br. dana	Neto	Bruto
65%	1.01.06.	31.01.06.	22	16.176,00	28.006,00

Za osiguranike iz člana 73. tač. 2) i 3) Zakona, koji su takođe ispunili gore navedeni uslov (trajanje privremene sprečenosti za rad više od dva kalendarska meseca na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, osnov se utvrđuje na bazi prosečne mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđene u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kojem je nastupio slučaj po kome se stiče pravo na naknadu zarade.

Ovako utvrđen osnov usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklađivanje osnova), a to je u dole navedenom "zatečenom slučaju" koji je ispunio uslov za usklađivanje, mesec XI-05. U decembru mesecu imaće utvrđenu visinu naknade zarade u celom mesecu prema podatku XI/X-05 godine. Svako dalje usklađivanje vrši se na taj način što se upoređuju podaci o kretanju prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i to za I-05, XII/XI-05, za II-05, I/XII-05 itd.

Primer: - Slučaj nastao 18.07.2005. godine

- Prosečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje (po uverenju Poreske uprave)

	IV -	18.595,25
	V -	18.595,25
	VI -	18.595,25
Ukupno:		55.785,75

- Procenat obračuna - 100%

Procenat	od	do	Broj dana	Neto	Neto+porez+doprinos Ukupne obaveze
100	17.08.05.	31.08.05.	11	4.465,00	7.051,00
100	1.09.05.	30.09.05.	22	9.096,00	14.363,00
100	1.10.05.	31.10.05.	21	8.870,00	14.006,00
100	1.11.05.	30.11.05.	22	9.259,00	14.621,00
100 XI/X	1.12.05.	09.12.05.	7	3.019,00	4.767,00 isti osnov
100 XI/X	10.12.05.	31.12.05.	15	6.468,00	10.241,00 isti osnov
100 XII/XI	1.01.06.	31.01.06.	22	11.174,00	17.644,00

Napominjemo, da se prilikom utvrđivanja i usklađivanja osnova mora voditi računa o donjem (minimalna zarada) i gornjem limitu (koji čini zbir najviših mesečnih osnovica na koje se plaća doprinos za svaki od tri meseca koji ulaze u prosečan iznos zarade.

Primenom odredaba novog Zakona, za "zatečene slučajeve" privremene sprečenosti za rad, počev od 10.12.2005. godine i nadalje, na osnovicu koja je obračunata, kao i uz usklađivanje (o kome je napred bilo reči) visina naknade zarade obračunava se u skladu sa članom 96. Zakona. Naime, počev od 10.12.2005. godine, za "zatečene slučajeve" privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, visina naknade obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u iznosu od 65% od osnova za naknadu zarade (i pored činjenice da je ova naknada ranije obračunavana u iznosu od 100% od naknade).

Kod naknade zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, za "zatečene slučajeve", kod kojih je Republički zavod do 9.12.2005. godine bio isplatilac naknade zarade, počev od 10.12.2005. godine, isplata naknade zarade u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti prelazi na poslodavca.

v) pod "novim slučajevima" privremene sprečenosti za rad podrazumevaju se slučajevi kod kojih je prvi dan sprečenosti za rad nastao 10.12.2005. godine, odnosno svaki drugi dan posle dana stupanja Zakona na snagu. Za te slučajeve naknada zarade isplaćuje se u potpunosti u skladu sa novim Zakonom.

7. Kako se vrši usklađivanje osnova za naknadu zarade (član 92. Zakona)?

Članom 92. Zakona propisano je da osiguranik iz člana 73. stav 1. tačka 1) Zakona, koji prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad (računaju su puni kalendarski meseci). Ovo praktično znači, da će se prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade izvršiti posle tri puna kalendarska meseca neprekidne sprečenosti za rad osiguranika, računajući od poslednjeg dana u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad (npr: prvi dan sprečenosti za rad je 15.05., a prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade, posle proteka VI i VII meseca, izvršiće se počev od 1.08.).

_________
Videti dopunu i izmenu u poglavlju XIV Instrukcije od 23.3.2006. godine

Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade, s tim da se svako naredno usklađivanje osnova vrši mesečno, prema kretanju zarada kod poslodavca.

8. Kako isplaćivati, odnosno usklađivati naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad kod povrede na radu ili profesionalne bolesti?

Članom 102. stav 3. Zakona, propisano da naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad osiguranika iz člana 73. tačka 1) Zakona, zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje (isplaćuje) poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, ali najduže za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika.

Imajući u vidu član 252. Zakona, može se zaključiti da je obaveza poslodavca da nastavi isplatu naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti kod "zatečenih slučajeva" (o čemu je napred bilo više reči), počev od 10.12.2005. godine. Za "nove slučajeve" privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac u potpunosti primenjuje član 102. Zakona, odnosno isplaćuje naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti od prvog dana nastanka privremene sprečenosti za rad.

Članom 87. Zakona propisano je da se osnov za naknadu zarade za osiguranike zaposlene iz člana 73. stav 1. tačka 1) ovog zakona, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje u skladu sa propisima o radu.

Zakonom o radu, a pre svega članom 115. Zakona o radu, nisu propisani uslovi, kao ni način ni postupak usklađivanja osnova za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad. Međutim, kako je članom 115. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, propisano prvo zaposlenog na naknadu zarade pod uslovom da se ta odredba primenjuje "ako zakonom nije drukčije određeno" (misli se na druge zakone koji uređuju to pitanje, a pre svega na Zakon o zdravstvenom osiguranju), može se zaključiti da postoji pravni osnov za primenu čl. 92. do 94. Zakona, u pogledu usklađivanja osnova za naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje poslodavac. Naime, u tim slučajevima, član 92. st. 2. i 4. Zakona, predstavlja pravni osnov za usklađivanje naknade zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje poslodavac (radi potpune pravne jasnoće potrebno je reći da je član 92. st. 1. i 3. Zakona pravni osnov za usklađivanje osnova za naknadu zarade koju isplaćuje Republički zavod, dok je st. 2. i 4. u istom članu, pravni osnovi za usklađivanje osnova za naknadu zarade koju isplaćuje kako poslodavac, tako i Republički zavod).

Iz iznetog se može zaključiti da je poslodavac u obavezi da primenjuje odredbe o usklađivanju osnova za naknadu zaradu, na napred iznet način. Obaveza poslodavca da postupa na napred iznet način prestaje ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, ali još uvek traju uslovi za isplatu naknade zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, primenjuje se član 102. stav 4. Zakona, kojim je propisano da osiguranik kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, ima pravo na naknadu zarade koju obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički zavod, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. To praktično znači, da posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, filijala prema mestu poslodavca preuzima obavezu i nastavlja da isplaćuje onaj iznos naknade zarade koji je obračunao poslodavac iz meseca pre dana prestanka radnog odnosa. Kako je zaposlenom prestao radni odnos, ne postoji zakonski osnov za usklađivanje osnova za naknadu zarade u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje matična filijala.

Na iznos te naknade zarade, koju isplaćuje filijala, ne obračunava se doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (već samo doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti), s obzirom da shodno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005 i 101/2005 - dr. zakon), ne postoji pravni osnov za sticanje penzijskog staža posle prestanka radnog odnosa zaposlenog.

U napred navedenim slučajevima, kada je isplatilac naknade filijala, nadležna filijala donosi mesečno rešenje o isplati naknade zarade za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika.

_________
Videti dopunu i izmenu u poglavlju XIV Instrukcije od 23.3.2006. godine

9. Da li se kod isplate naknade zarade iz sredstava poslodavca u slučaju profesionalne bolesti ili povrede na radu primenjuju odredbe o prethodnom stažu osiguranja iz člana 32. Zakona?

Član 32. Zakona ne odnosi se na isplatu naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, pa i u slučaju isplate naknade zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

10. Kako primenjivati član 97. i 98. Zakona?

Članom 97. Zakona propisano je da visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade, niti viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osnova za naknadu zarade utvrđenog u skladu sa ovim zakonom.

Naime, članom 97. Zakona se na opšti način uređuje iznos najniže naknade zarade, kao i iznos najviše naknade zarade, koje se obračunavaju i isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. S tim u vezi, ovaj član ne treba vezivati sa članom 98. Zakona, s obzirom da član 98. Zakona ima za cilj da uredi iznos naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju da poslodavac ne vrši isplate naknade zarade.

Naime, članom 98. Zakona, propisano je da osiguranik ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o radu, za vreme dok njegov poslodavac ne vrši isplatu zarade zaposlenima, a za to vreme obračunava i uplaćuje doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, s tim da se ovako obračunata naknada zarade može isplaćivati najduže 3 meseca.

Imajući u vidu različite situacije na koje se čl. 97. i 98. Zakona odnose, u članu 97. Zakona uzima se minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima o radu "za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade", dok se u članu 98. Zakona, uzima "minimalna zarada utvrđena za mesec u kojem se vrši isplata naknade zarade".

_________
Videti dopunu i izmenu u poglavlju XIV Instrukcije od 23.3.2006. godine

XV. Naknada pogrebnih troškova

Novim Zakonom nije predviđeno kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja - pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Međutim, za slučaj smrti osiguranika do 9.12.2005. godine, primenjuje se ranije važeći Zakon, odnosno član 59. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je prestao da važi danom stupanja na snagu novog Zakona. S tim u vezi, Republički zavod isplatiće naknadu pogrebnih troškova za slučaj smrti osiguranika do 09.12.2005. godine. Počev od 10.12.2005. godine, iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se pravo na pogrebne troškove za slučaj smrti osiguranika koji je nastupi od 10.12.2005. godine.

XVI. Pravo na naknadu troškova prevoza

Imajući u vidu član 252. Zakona, za slučajeve kada je putovanje radi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu započelo i završilo se do 9.12.2005. godine, primenjuju se odredbe čl. 52. do 58. ranije važećeg Zakona, odnosno obezbeđuje se pravo na naknadu troškova prevoza u skladu sa ranije važećim zakonom.

U slučaju da je putovanje radi ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu započelo do 9.12.2005. godine, a završilo se posle 10.12.2005. godine, osiguranom licu priznaje se pravo na troškove prevoza nastale do 9.12.2005. godine (osigurano lice nema pravo na putne troškove za povratak sa lečenja posle 10.12.2005. godine).

Shodno članu 104. Zakona, osigurano lice ima pravo na naknadu troškova prevoza u slučaju da je upućen u zdravstvenu ustanovu van područja matične filijale, ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja. Pored toga, naknada troškova osiguranom licu pripada i kada je od izabranog lekara zdravstvene ustanove ili nadležne lekarske komisije upućen ili pozvan u drugo mesto van područja matične filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene sprečenosti za rad. Iz napred iznetog, može se zaključiti da osiguranom licu pripada pravo na naknadu troškova prevoza kada putuje iz jednog u drugo mesto (npr: iz Užica u Beograd - troškovi prevoza od železničke ili autobuske stanice u Užicu do železničke ili autobuske stanice u Beogradu, ali bez prava na naknadu za troškove gradskog prevoza).

*
* *

Radi jedinstvene primene u praksi, neophodno je da Republički zavod za zdravstveno osiguranje dostavi filijalama ovu Instrukciju, kako bi iste primenjivale Zakon na jedinstven način. Pored toga, potrebno je da filijale Republičkog zavoda dostave izvod iz Instrukcije koji se odnosi na ostvarivanje prava osiguranika iz člana 17. stav 1. tačka 14) Zakona, omladinskim, odnosno studentskim zadrugama koje su registrovane na području filijale.

 

(Instrukcija Ministarstva zdravlja, br. 011-00-55/2006-03(1) od 21.2.2006. godine)