Privremeni i povremeni poslovi su poslovi iz delatnosti poslodavca koji ne mogu imati karakter zasnivanja radnog odnosa

Članom 124 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 70/2001 i 73/2001 - ispr.), poslodavac može za obavljanje poslova iz svoje delatnosti da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Poslovima iz delatnosti poslodavca smatraju se poslovi za koje je poslodavac upisan u registar kod nadležnog organa.

Privremenim i povremenim poslovima ne smatraju se poslovi koji su u opisu poslova pojedinih radnih mesta. Naime, ako u aktu o sistematizaciji u okviru radnog mesta zaposleni treba da obavlja određeni posao, tada taj posao nema karakter privremenog ili povremenog posla, bez obzira što se možda ne obavlja svakodnevno.

Jedna od karakteristika ovih poslova je da se potreba za njihovim obavljanjem javlja u kraćem vremenskom periodu s vremena na vreme, dakle, da se ne obavljaju u kontinuitetu duži vremenski period ali ne mogu da traju duže od 180 radnih dana u toku kalendarske godine.

Radno vreme lica angažovanog na ovim poslovima uređuje se ugovorom zaključenim između njega i poslodavca, i najčešće se poklapa sa radnim vremenom zaposlenih kod tog poslodavca. Danom rada smatra se svaki radni dan u kojem je lice obavljalo ugovorene poslove, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (npr. četiri sata dnevno).

Za poslove koji su stalni (obavljaju se neprekidno u toku kalendarske godine) ne može da se zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa licem koje je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom. U ovom slučaju zasniva se radni odnos u okviru punog radnog vremena.

Zakonom o radu, u članu 157 regulisano je da inspekcija rada vrši nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

U tom smislu inspekcija rada je ovlašćena da utvrdi da li je ugovor o povremenim i privremenim poslovima, kao i ugovor o delu u svakom konkretnom slučaju zaključen u skladu sa zakonom ili nije. Ukoliko utvrdi da ovi ugovori imaju karakter zasnivanja radnog odnosa i da nisu u skladu sa zakonom, inspektor rada će rešenjem naložiti poslodavcu da u datom roku otkloni utvrđene povrede zakona ili drugog akta, a poslodavac za najviše 15 dana od dostavljanja ovog rešenja treba da obavesti inspekciju rada o otklanjanju nepravilnosti na koje mu je ukazano (član 158 Zakona o radu).

Isto tako, inspekcija rada može da, na osnovu člana 159 Zakona o radu, zabrani obavljanje delatnosti poslodavcu, ako sa zaposlenim nije zaključio i ugovor u smislu ovog zakona iz čl. 124 do 126 (privremeni i povremeni poslovi i ugovor o delu), odnosno ako je zaključio suprotno Zakonu.

(Mišljenje Ministarstva za rad i zapošljavanje, br. 011-00-00248/2002-02 od 27.3.2002. godine)