|
VANGABARITNI PREVOZ ROBE Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima čl. 16 i 17 |
Vangabaritni prevoz robe vozilom koje samo ili sa teretom premašuje dozvoljeno osovinsko opterećenje, ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu predstavlja vanredni prevoz koji se u prevozu u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, odnosno u međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, može obavljati na javnim putevima na osnovu posebne dozvole koju izdaje upravljač javnog puta, odnosno JP Putevi Srbije
"Članom 115. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 53/2010) definisano je da kretanje po putu vozila odnosno skupa vozila, koja ne ispunjavaju uslove u pogledu dimenzija (dužina, širina i visina), najveće dozvoljene ukupne mase ili osovinskog opterećenja, odnosno na kojima vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije (dužina, širina i visina) za pojedine vrste vozila, predstavlja vanredni prevoz.
Takođe, član 48. Zakona o javnim putevima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 123/2007), definiše svaki "prevoz vozilom koje samo ili sa teretom premašuje propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu", kao vanredni prevoz u smislu ovog zakona.
Vanredni prevoz, u prevozu u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, odnosno u međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, može se obavljati na javnim putevima na osnovu posebne dozvole koju izdaje upravljač javnog puta, odnosno JP Putevi Srbije, za sve prevoze vozilima koja prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Sl. glasnik RS" br. 64/2010 i 69/2010 - dalje: Pravilnik) premašuju dozvoljeno osovinsko opterećenje, ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu.
Stupanjem na snagu Pravilnika, prestao je da važi Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima ("Sl. list SFRJ", br. 50/82, 11/83, 4/85, 64/86, 22/90, 50/90 i 51/91).
S tim u vezi, a u cilju jednoobrazne primene, u prilogu ovog akta dostavlja se izvod iz Pravilnika, pod nazivom DIMENZIJE I MASA VOZILA i to član 16. navedenog pravilnika koji propisuje najveće dozvoljene dužine vozila, član 17. u kome su navedene najveće dozvoljenje širine vozila, član 18. sa najvećim dozvoljenim visinama vozila, član 20. sa propisanim ukupnim masama motornih vozila i skupa vozila i član 21. sa najvećim dozvoljenim osovinskim opterećenjem.
O prednjem se obaveštavate radi znanja i primene.
Prilog: izvod iz gore pomenutog Pravilnika
NAPOMENA: Slovne oznake za vozila koja se pominju u Pravilniku imaju sledeće značenje:
L - mopedi, motocikli, tricikli i četvorocikli
M - vozila za prevoz putnika
N - teretna vozila
O - priključna vozila
T i C - traktori
R - priključna vozila traktora
S - izmenjive vučene mašine
K - ostala vozila
G - terenska vozila
III DIMENZIJE I MASE VOZILA
Član 16
Najveća dozvoljena dužina vozila, iznosi:
1) za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste L - 12,00 m;
2) za vozilo vrste O i R - 12,00 m, s tim što se dužina prikolice meri od vučnog oka rude do najisturenije tačke na zadnjem kraju vozila, a dužina poluprikolice se meri od ose vučnog čepa do najisturenije tačke na zadnjem kraju prikolice;
3) za autobus sa dve osovine - 13,50 m;
4) za autobus sa najmanje tri osovine - 15,00 m;
5) za zglobni autobus - 18,75 m;
6) za zglobni autobus sa dve ili više okretnica - 25 m;
7) za vozilo vrste L - 4,00 m;
8) za vozilo vrste K, osim K5 - 12,00 m.
Najveća dozvoljena dužina skupa vozila iznosi:
1) za tegljač sa poluprikolicom - 16,50 m;
2) za vučno vozilo sa prikolicom - 18,75 m;
3) za skup vozila namenjen za prevoz kontejnera ili vozila - 21,00 m;
4) za turistički voz - 40,00 m.
Udaljenost bilo koje tačke na prednjem delu poluprikolice i ose vučnog čepa poluprikolice ne sme biti veća od 2,04 m.
Razmak između zadnje osovine vučnog vozila i prednje osovine prikolice i priključnog vozila sa centralnom osovinom ne sme biti manji od 3,00 m.
Najveći dozvoljeni propust može iznositi najviše 63% ukupnog razmaka osovina.
Najveća dozvoljena tolerancija u dužini vozila iznosi 0,5% od propisanih vrednosti.
Član 17
Najveća dozvoljena širina vozila iznosi 2,55 m, osim:
1) za radnu mašinu i izmenjivu vučenu mašinu za poljoprivredu i šumarstvo, za koje najveća dozvoljena širina iznosi - 3,00 m;
2) za vozilo vrsta N i O sa nadograđenom hladnjačom sa zidom debljine preko 45 mm, za koje najveća dozvoljena širina iznosi - 2,6 m;
3) za vozilo vrste N koje ima izmenljive uređaje za održavanje puteva, za koje najveća dozvoljena širina iznosi - 3,00 m.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, širina vozila ne obuhvata prekoračenja koja mogu nastati usled deformacija pneumatika u zoni naleganja na kolovoz, postavljanja lanaca za sneg i ugradnje gabaritnih svetla, pokazivača pravca skretanja, spoljnjeg ogledala, svetla za osvetljavanje puta, elastičnih blatobrana i druge dodatne opreme elastično vezane za čvrstu konstrukciju vozila.
Svi zglobno ili elastično vezani delovi iz stava 2. ovog člana, kad se preklope uz čvrstu konstrukciju vozila, moraju biti unutar propisane najveće dozvoljene širine vozila, a ostali delovi - unutar propisane najveće dozvoljene širine iz ovog člana, uvećane za vrednost dozvoljenog odstupanja od najviše 1%.
Član 18
Najveća dozvoljena visina vozila iznosi - 4,0 m, osim vozila vrste L za koje najveća dozvoljena visina iznosi - 2,5 m.
Klirens vozila mora omogućavati da vozilo opterećeno do najveće dozvoljene mase može da pređe prepreku visine 10 cm.
Član 20
Najveća dozvoljena ukupna masa motornog vozila i skupa vozila iznosi 40 t. Ukupna masa motornog vozila i prikolica ne sme da prelazi vrednost najveće dozvoljene mase vozila koja je deklarisana na identifikacionoj tablici motornog vozila.
Ukupna masa skupa vozila ne sme da bude veća od najveće dozvoljene mase skupa vozila koja je deklarisana na identifikacionoj tablici motornog vozila. Ukoliko ovaj podatak nije poznat, ukupna masa priključnog vozila ne sme biti veća od ukupne mase vučnog vozila za više od 50 %.
Ukupna masa motornog vozila ne sme da prelazi sledeće vrednosti, i to:
1) za dvoosovinsko motorno vozilo - 18 t;
2) za troosovinsko motorno vozilo - 26 t;
3) za četvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajuće osovine - 32 t,
pri čemu maksimalno osovinsko opterećenje bilo koje osovine ne prelazi 9,5 t;
4) za troosovinski zglobni autobus - 28 t;
5) za laki tricikl - 0,57 t;
6) za teški tricikl - 1,3 t;
7) za teški tricikl za prevoz tereta - 2,5 t;
8) za laki četvorocikl - 0,55 t;
9) za teški četvorocikl za prevoz lica - 0,60 t;
10) za teški četvorocikl za prevoz tereta - 1,55 t.
Ukupna masa prikolica ne sme da prelazi, i to:
1) za jednoosovinsku prikolicu - 10 t;
2) za dvoosovinsku prikolicu - 18 t;
5) za troosovinsku prikolicu - 24 t.
Ukupna masa skupa vozila ne sme da prelazi, i to:
1) skupa vozila sa 5 ili 6 osovina:
1.1) za dvoosovinsko motorno vozilo sa troosovinskom prikolicom - 40 t,
1.2) za troosovinsko motorno vozilo sa dvo ili troosovinskom prikolicom - 40 t;
2) tegljača s poluprikolicom s ukupno 5 ili 6 osovina:
2.1) za dvoosovinski tegljač s troosovinskom poluprikolicom - 40 t,
2.2) za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom - 40 t,
2.3) za troosovinski tegljač s dvo ili troosovinskom poluprikolicom kada prevozi 40-stopni ISO kontejner (ili dva 20 - stopna ISO kontenera odnosno izmenjive transportne sudove) - 44 t;
3) skupa vozila s četiri osovine koji se sastoji od dvoosovinskog motornog vozila i dvoosovinske prikolice - 36 t;
4) tegljača s poluprikolicom sa ukupno 4 osovine, pri čemu su i tegljač i poluprikolica dvoosovinski, a za slučaj da je razmak između osovina poluprikolice:
4.1) od 1,3 m do 1,8 m - 36 t,
4.2) veći od 1,8 m - 36 t, odnosno 38 t kada je najveća dozvoljena masa vučnog vozila 18 t i najveće dozvoljeno opterećenje dvostruke osovine poluprikolice 20 t, pri čemu su pogonske osovine opremljene udvojenim pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem.
Član 21
Osovinsko opterećenje vozila ne sme da prelazi vrednosti deklarisane od strane proizvođača i navedene na identifikacionoj tablici na vozilu. Osovinsko opterećenje vozila odnosno skupa vozila u stanju mirovanja na horizontalnoj podlozi ne sme prelaziti:
1) za jednu gonjenu osovinu - 10 t;
2) za jednu pogonsku osovinu - 11,5 t;
Ukupno opterećenje dve osovine motornih vozila, pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne osovine ne sme preći 10 t, i koje imaju međusobno rastojanje:
1) manje od 1,0 m iznosi - 11,5 t,
2) od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t;
3) od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t, odnosno 19 t ako je pogonska osovina opremljena udvojenim pneumaticima i vazdušnim oslanjanjem, ili gde maksimalno osovinsko opterećenje ne prelazi 9,5 t;
4) Ukupno opterećenje dve osovine priključnih vozila sa međusobnim rastojanjem:
4.1) manjim od 1,0 m iznosi - 11 t,
4.2) od 1,0 m do 1,3 m iznosi - 16 t,
4.3) od 1,3 m do 1,8 m iznosi - 18 t,
pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne osovine ne sme preći 10 t;
5) Ukupno opterećenje tri osovine priključnih vozila sa međusobnim rastojanjem:
5.1) do 1,3 m iznosi - 21 t,
5.2) od 1,3 m do 1,4 m iznosi - 24 t,
5.3) od 1,4 m do 1,8 m iznosi - 27 t,
pri čemu osovinsko opterećenje pojedinačne osovine ne sme preći 10 t.
Na pogonske točkove vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i u stanju mirovanja na horizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna četvrtina ukupne mase vozila, odnosno skupa vozila.
Na točkove upravljačke osovine vozila vrste L, M i N, ako je vozilo opterećeno i u mirovanju na horizontalnoj površini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne mase vozila."
(Objašnjenje Uprave carina, br. 148-01-03-030-13-55/2010 od 25.11.2010. godine)